Dolazi minus – kako pomoći telu kad temperatura padne ispod nule

Meteorolozi najavljuju niže temperature za period novogodišnjih i božićnih praznika, ali minimalna temperatura u narednih petnaestak dana ne bi trebalo da se spusti ispod minus sedam stepeni Celzijusa.

Institut za javno zdravlje Batut upozorio je na posledice takvih vremenskih uslova.

Doktor Dragan Hrnčić, neurofiziolog, ističe da je to temperatura koja može da bude opasna za one koji se nisu pripremili za takve spoljašnje uslove.

„Naš organizam ima svoje fiziološke mehanizme kojima održava našu telesnu temperaturu konstantno bez obzira na to da li je napolju minus sedam ili plus 37. Međutim, ti mehanizmi su oslabljeni kod određenih grupa stanovništva – hroničnih bolesnika, starih pacijenata i mlađe dece“, upozorava gost Jutarnjeg programa.

Poseban oprez savetuje se dijabetičarima jer, prema rečima dr Hrnčića, kod takvih osoba su krvni sudovi i nervi već oštećeni povećanim nivoom šećera u krvi.

„Hladnoća, naročito nagli izlazak iz tople sobe na veliki minus, dovodi do sužavanja krvnih sudova. Kada to nastupi, da bi telo čuvalo toplotu, naša periferija, ruke, šake, noge, bivaju u vazokonstrikciji, sužavaju se krvni sudovi, koža postaje bleda. To kod dijabetičara može da izazove dodatne smetnje u smislu trnjenja i pojačanja dijabetične polineuropatije“, objašnjava dr Hrnčić.

Prema njegovim rečima, dijabetičari tokom zime imaju dodatni problem sa regulacijom glikemije, zato što se u ovom periodu godine slabije krećemo, unosimo nešto kaloričniju hranu, bogatu ugljenim hidratima, što osim šećera u krvi podiže i kortizol.

Modni detalji koji čuvaju telo i pomažu u termoregulaciji

Veliki deo toplote čovek gubi preko glave i zato je važno nositi kapu. Šal ne treba doživljavati kao modni detalj već ga treba koristiti za pokrivanje vrata, ali i usta i nosa. Na niskim temperaturama, skočni zglobovi ne smeju biti otkriveni, kratke čarape nisu dovoljne, a za čizme, iako su sve manje popularne, i dalje važi da mogu da sačuvaju glavu.

Dr Hrnčić savetuje da materijali od kojih su kape, šalovi i odeća treba da budu dobri izolatori, ali da ne zadržavaju vlagu.

„U tom smislu je vuna idealna jer ona pravi dobru izolaciju, a ne zadržava vlagu. Mi se prirodno znojimo i tokom zime i nije dobro da deo odeće koji je direktno u kontaktu sa našim telom bude vlažan. Vuna ima odlične izolatorske sposobnosti i ne zadržava vlagu“, ističe neurofiziolog.

Osećaj toplote ne zavisi samo od temperature već i od vlažnosti i strujanja vazduha, odnosno od vetra.

Ako želimo da sačuvamo toplotu, a telo će težiti da je sačuva u zimskim mesecima na tako niskim temperaturama, onda mu moramo pomoći svojim ponašanjem i adekvatnim oblačenjem, poručuje dr Hrnčić.