Organi genetski modifikovanih svinja kao nova nada – može li ksenotransplantacija nadmašiti ljudske organe

Vodeći hirurg koji stoji iza kliničkog ispitivanja transplantacije svinjskih bubrega živim ljudima rekao je da bi jednog dana ovaj vid transplantacije mogao da bude uspešniji od onih od ljudskih donora.

Dr Robert Montgomeri, direktor Instituta za transplantaciju na Univerzitetu Njujork Langon, ističe je da je prva ovakva transplantacija u okviru ispitivanja već izvršena, a da se druga očekuje u januaru. Očekuje se da će šest pacijenata u početku primiti svinjske organe, koji su genetski modifikovani kako bi se smanjilo odbacivanje od strane ljudskog tela.

Ukoliko Američka agencija za hranu i lekove (FDA) da odobrenje, ispitivanje će biti prošireno na još 44 transplantacije.

Ovaj pristup, nazvan ksenotransplantacija, ima za cilj rešavanje problema nestašice ljudskih organa.

Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe za krv i transplantaciju (NHS Blood and Transplant), samo u Velikoj Britaniji je više od 12.000 ljudi umrlo ili je uklonjeno sa liste čekanja za transplantaciju u poslednjih 10 godina pre nego što su dobili novi organ.

Učesnici novog ispitivanja ili ne ispunjavaju uslove za transplantaciju ljudskog bubrega ili su na listi čekanja za takav organ, ali se smatra da je veća verovatnoća da će umreti ili ostati bez transplantacije u roku od pet godina nego što će ga dobiti.

„Istina je da nikada neće biti dovoljno ljudskih organa“, napominje dr Montgomeri za Gardijan.

Hirurg govori i iz ličnog iskustva. Nije samo pionir u oblasti transplantativne hirurgije i jedna od najuticajnijih osoba po oceni časopisa Tajm u 2025. godini, već je nasledio i srčano oboljenje zvano dilatativna kardiomiopatija, koje je ubilo njegovog oca i brata. Nakon što je Montgomeri doživeo sedam srčanih zastoja – od kojih je jedan rezultirao jednomesečnom komom – i njemu je 2018. godine transplantirano srce.

„Mislim da svi zaista znaju da imamo strašan problem sa racionalizacijom organa jer postoji takav nedostatak zaliha. Ali osim ako niste bili u poziciji nekoga ko čeka transplantaciju, ne razumete u potpunosti koliko je malo verovatno da ćete dobiti transplantaciju na vreme.“

Montgomeri je bio pionir u novim pristupima povećanju ponude ljudskih organa, uključujući transplantaciju bubrega metodom domino-uparivanja. To praktično znači da se živi donor čiji bubreg nije kompatibilan sa očekivanim primaocem uparuje se sa drugim pacijentom, čiji se sopstveni nekompatibilni donor zatim uparuje sa drugim pacijentom i tako dalje, stvarajući lanac donora i primalaca koji povećava dostupnost kompatibilnih organa.

Montgomeri je takođe bio lider u korišćenju organa od donora sa hepatitisom C, lečeći primaoce lekovima kako bi se uklonila nastala infekcija, pa je čak prihvatio srce pozitivno na hepatitis C za sopstvenu transplantaciju srca.

Ali je ističe da su potrebni drugi pristupi.

„Pošto sam proveo karijeru pokušavajući da postepeno povećam broj dostupnih ljudskih organa, shvatio sam da jednostavno ne napredujemo toliko, bar ne značajno”, naglašava. „I svaki napredak koji smo postigli nekako je izbrisan stalno rastućim brojem ljudi koji čekaju na transplantaciju.“

Iako ideja o ksenotransplantaciji postoji već decenijama, Montgomeri napominje da su se neka nedavna otkrića pokazala ključnim – uključujući i mogućnost stvaranja genetski modifikovanih svinja.

Montgomeri je 2021. godine izvršio prvu transplantaciju organa sa genetski modifikovane svinje na čoveka. Iako je primalac bubrega bila osoba sa moždanom smrću, Montgomeri smatra da je to važan korak, koji pokazuje da organi nisu odmah odbačeni i pruža ključne podatke o bezbednosti koji su otvorili vrata za upotrebu kod živih ljudi.

Dodaje da je čak moguće da organi genetski modifikovanih svinja na kraju postanu superiorniji od ljudskih za transplantaciju, sa mogućnošću daljih genetskih modifikacija kako bi se odbacivanje smanjilo. „Oni bi mogli biti superiorniji u nekom trenutku jer ih možemo stalno modifikovati da bismo ih učinili boljim, dok to ne možete učiniti sa ljudskim organom“, objašnjava hrirurg.

Studije istraživača, uključujući Montgomerija, pokazale su da transplantacija timusa svinje – organa koji učestvuje u razvoju i selekciji imunih ćelija – zajedno sa bubregom takođe može poboljšati toleranciju, povećavajući mogućnost da se na kraju smanji ili čak eliminiše potreba za lekovima protiv odbacivanja. „Još nismo stigli do toga, ali zato radimo ta istraživanja.“

Iako je novo kliničko ispitivanje prvo koje se sprovodi ksenotransplantacijom, svinjski organi su prethodno transplantirani nekolicini ljudi, od kojih je većina već bila teško bolesna.

Nekim od ovih pacijenata su potom morali biti uklonjeni organi, a drugi su umrli, mada ne nužno od komplikacija vezanih za transplantaciju. Međutim, Montgomeri kaže da postoje dva živa primaoca svinjskih bubrega koji i dalje imaju te organe.

Napominje da su bubrezi i srce perspektivni organi za ksenotransplantaciju, dok su pluća komplikovanija. „Kada je jetra u pitanju, još uvek je misterija da li će funkcionisati“, navodi hirurg i priznaje da ne bi bio protiv toga da i njemu bude presađeno svinjsko srce.

„Sledeći put, ako budem i dalje zdrav i živ, svakako bih to razmotrio“, rekao je. „Imam decu koja imaju istu genetsku bolest kao i ja i svakako stalno mislim na njih i želim da imaju više mogućnosti nego što je imao moj tata, ili moj brat ili ja.“