N(M)ovembar je mesec posvećen zdravlju muškaraca: Zašto su važni redovni pregledi prostate

Rak prostate jedan je od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca. U Srbiji je na trećem mestu, odmah iza raka pluća i raka debelog creva. Godišnje oboli oko 3.000 muškaraca i premine oko hiljadu.

Profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju UKCS, rekao je da je osamdeset odsto intervencija na dnevnom nivou vezano za muško zdravlje, i da je karcinom prostate, kao jedan od najčešćih malignoma, od koga nažalost gube život muškarci na celoj planeti, pa i kod nas u zemlji – glavna tema kolegijuma i dnevnog hirurškog i terapijskog rada.

„Skoro jednu deceniju obeležavamo mesec novembar ili movembar, tako se svuda u Evropi zove mesec posvećen muškom zdravlju. Ali kada govorimo o karcinomu prostate koja je nekako najveća pošast sada i na našem prostoru, vrlo je bitno da se otkrije bolest u ranoj fazi, jer jedino tada možemo garantovati apsolutno izlečenje“, dodao je prof. Džamić.

Faktori rizika za karcinom prostate slični su faktorima rizika za druge maligne bolesti. Profesor Džamić ističe da je veoma važna genetska predispozicija o kojoj se mora voditi računa, i da svaki muškarac koji u porodici ima karcinom prostate ili neko ozbiljnije oboljenje prostate, mora vrlo rano da počne da razmišlja o svom zdravlju.

„To podrazumeva da mora ranije od drugih muškaraca, koji to nemaju u porodicama, krenuti u domove zdravlja ili laboratorije i uraditi taj famozni prostata specifični antigen, jedan glikoprotein koji se luči u ćelijama prostate, dobija se iz dva mililitra venske krvi, i može da nam, naročito u početku, da dosta informacija, i da mi kasnije dijagnostički nastavimo i dođemo, na žalost vrlo često, do dijagnoze raka prostate”, objašnjava gost Dnevnika.

PSA test iz krvi je bezbolan i kratko traje, ali neretko, muškarci ga se plaše.

„Od 45. godine, apsolutno, jedanput godišnje mora da se uradi. Mislim da smo poslednje godine uspeli da podignemo svest, da zahvaljujući i sistematskim pregledima i preventivnim pregledima dođemo u posed uzoraka krvi mnogih muškaraca u Srbiji. Zahvaljujući tome smo i otkrili nekoliko desetina karcinoma u ranoj fazi, i ti pacijenti su sada apsolutno izlečeni", ističe direktor Klinike za urologiju UKCS.

Bez posebnih, specifičnih  simptoma

„Nažalost, karcinom prostate nema neke posebne, ekskluzivne simptome. On ima simptome vezane za donji urinarni trakt, odnosno simptome vezane za poremećaj kvaliteta mokrenja, bilo da se radi o češćem mokrenju, noćnom ustajanju, tanjem mlazu, nemogućnosti zadržavanja urina, osećaj ispražnjenosti bešike. To su sve zajedno simptomi donjeg urinarnog trakta. Svaki muškarac zna koje je njegovo normalno mokrenje, i vrlo lako može da prepozna sve te simptome koji nisu normalni. Kada nisu ti simptomi normalni, potrebno je da se javi lekaru. Nakon toga će se videti, možda je to obično zapaljenje, možda je to dobroćudno uvećanje prostate", objašnjava prof. Džamić.

Dodaje da PSA test nije toliko sofisticiran, i da može da bude povišen i u drugim patološkim stanjima, ali ističe da je vrlo bitno da se blagovremeno uradi, jer, tvrdi, sve čime se raspolaže u smislu terapijskih opcija tada može maksimalno da se iskoristi.

Nekada poznata kao bolest starije populacije, rak prostate, kaže profesor, sada sve više zahvata i mlađe populaciju: „Sve više imamo mlađih pacijenata, sve imamo više pacijenata koji imaju čak i vrednosti PSA koje su skoro normalne. Znači, potrebno je da ti muškarci, kada postoji bilo kakvo odstupanje, dođu do nas i da napravimo jedan interaktivan dogovor i da onda otkrivamo bolesti zajedno".

Hirurške procedure su apsolutno na prvom mestu, ali vrlo često se ne može samo hirurgijom, niti izlečiti niti zalečiti bolest. Tu na scenu stupaju lekovi.

„Ja više čak i ne govorim inovativni lekovi, to je već prošlo vreme, ali to su lekovi kojima mi raspolažemo u svim fazama bolesti. Jer rak prostate, na žalost, kod 30 odsto pacijenata se otkriva u fazi kada je već metastazirao, kada se proširio i kada hirurgija, ne da nije dovoljna, nego je apsolutno nedovoljna", kaže doktor Džamić.