Mikroplastika i mozak - moguća veza sa vaskularnom demencijom

Dr Bearer je u svom radu o ulozi vaskularnih faktora u nastanku kognitivnih poremećaja analizirala više prethodnih studija kao i  mikroskopske snimke moždanog tkiva ljudi koji su preminuli sa dijagnozom demencije.

Njena analiza pokazala je da mozak ovih osoba sadrži znatno više mikroplastike nego mozak ljudi bez kognitivnih poremećaja. Ta zapažanja otvaraju nova pitanja o tome kako zagađenje plastikom može uticati na funkcionisanje ljudskog mozga.

„Nanoplastika u mozgu predstavlja novog igrača u neuropatologiji. Naše razumevanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija mora se preispitati u svetlu ovih otkrića", kaže dr Bearer.

Šta je vaskularna demencija?

Vaskularna demencija nastaje kada smanjen protok krvi ošteti moždane ćelije, što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i problema sa mišljenjem. Obično je posledica mikroskopskih moždanih udara ili očvršćavanja sitnih krvnih sudova. Iako je drugi najčešći tip demencije posle Alchajmerove bolesti, o njoj se i dalje malo zna. Dr Bearer predlaže novu klasifikaciju vaskularne demencije, zasnovanu na različitim tipovima oštećenja moždanih sudova, i smatra da bi čestice mikroplastike mogle da pokrenu ili ubrzaju te procese.

Nova klasifikacija i potencijalna uloga mikroplastike

Mikroplastika su sitne čestice manje od pet milimetara, a nanoplastika je još manja – manja od jednog mikrometra. Danas se ove čestice nalaze svuda: u vazduhu, vodi, morskim plodovima, pa čak i u ljudskoj krvi, jetri i placenti. Studija objavljena u "Nature Medicine" 2024. godine pokazala je da je koncentracija mikroplastike u ljudskom mozgu veća nego u jetri ili bubrezima.

Najčešći pronađeni polimer bio je polietilen – isti materijal od koga se prave plastične kese i ambalaže.

Naučnici smatraju da čestice mikroplastike mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru – zaštitni filter koji sprečava štetne materije da uđu u mozak. Kada se ta barijera ošteti, unutrašnje strukture mozga postaju ranjivije.

Mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i oštećenje ćelija, što sve može doprineti razvoju neuroloških bolesti. Ipak, važno je naglasiti da trenutno ne postoje dokazi da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju – za sada se samo govori o potencijalnoj povezanosti koja zahteva dodatna istraživanja.

Kako mikroplastika može uticati na mozak

Ako se potvrdi da mikroplastika utiče na zdravlje mozga, to bi moglo da potpuno promeni način na koji posmatramo i lečenje i prevenciju kognitivnih bolesti. Istovremeno, ovo otkriće podseća na širi problem – da je zagađenje plastikom postalo deo našeg tela i da njegove posledice tek počinjemo da razumemo.

„Vaskularne bolesti su dugo bile zanemarene kao faktor demencije", kaže dr Bearer. „Ali sada vidimo da se moramo baviti i novim oblicima zagađenja koji mogu uticati na najosetljiviji organ – ljudski mozak."

Zagađenje plastikom kao globalni zdravstveni izazov

Ovi rezultati otvaraju novo polje istraživanja koje povezuje zagađenje životne sredine i neurološke bolesti. Ako se pokaže da mikroplastika zaista igra ulogu u nastanku vaskularne demencije, to bi moglo promeniti način na koji se odnosimo prema plastici u svakodnevnom životu i ohrabriti razvoj novih strategija zaštite zdravlja i životne sredine.