Regionalni skup o melanomu: Srbija još daleko od standarda Evropske unije

Reč je o decenijskom jubileju ovog važnog regionalnog sastanka koji je postao platforma za razmenu iskustava i izgradnju zajedničke strategije u borbi protiv melanoma. Kako naglašava Savo Pilipović, melanom je veoma teška bolest i pored inovatine terapija koja je značajno uticala da pacijenti sa metataskim melanomom duže žive nego ranije, i dalje ih dosta umire.

„Nije jednostavno živeti sa melanomom. Nije jednostavno živeti ni sa jednom malignom bolešću, šire gledano, i posebno nije jednostavno živeti u zemljama koje su relativno siromašne poput naše. Mi nemamo, nažalost, dovoljno novca da kupimo sve one lekove koji su potrebni“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Naš zdravstveni sistem nije uvek spreman da odgovori na zahteve pacijenata, dodaje Pilipović, a ujedno je potrebno raditi na izgradnji bolje zdravstvene kulture, zdravstvenog sistema, ali i promeni životnih navika.

„Ljudi kasno odlaze kod lekara. Boje se lekara, što je u redu. Nemaju vremena, što nije u redu. Ostavljaju to za sutra, što tek nije u redu. I onda imamo situaciju da se dođe kad je već kasno i da nam je statistika katastrofalna. Dakle, naši hirurzi seku debele tumore umesto da to bude drugačije, poput recimo Nemačke, gde je nivo preživljavanja mnogo viši“, ističe Pilipović.

Nigde nije dobro, ali može bolje

Na Regionalnom skupu o melanomu mogla je pre svega da se vidi poražavajuća činjenica koliki je jaz između zemalja u regionu koji su članice Evropske unije i onih koje nisu.

„Nije ni u Hrvatskoj situacija sjajna. Ljudi iz Slovenije kažu da ni kod njih nije sjajna, ali tamo ipak postoje određena pravila koje moraju da se poštuju i oni nekako uspevaju da se, nažalost, sve više udaljavaju od nas. Generalno uzev, ta neka granica Šengena nama u zdravstvu predstavlja veliki problem“, napominje gost Jutarnjeg programa.

„Moram to da kažem, naš zdravstveni sistem u ovom trenutku ne zadovoljava potrebe pacijenata. Pacijent u Srbiji nije u centru zdravstvenog sistema, on je na dubokoj periferiji. Na primer, udruženja pacijenata su na konkursu dobili određena sredstva za realizaciju odobrenih projekata, ali taj novac nije uplaćen do danas. Nama treba više partnerstva sa državom“, naglašava Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije.

Ipak, važno je istaći, dodaje gost Jutarnjeg programa, da je u prethodnih deset godina bilo pomaka u srpskom zdravstvu, posebno kada je nabavka lekova u pitanju. Takođe, otvoreni su veliki klinički centri i nabavljena nova oprema. Komunikacija udruženja pacijenata sa Ministrstvom zdravlja i Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja je odlična i oni zaista danonoćno rade.

„Ali, iskreno, s druge strane, kad gledate nas kao ogledalo, mi nismo zadovoljni rezultatima. Pacijenti će uvek biti nezadovoljni. Imam drugaricu u Francuskoj koja radi otprilike ovo što ja radim u Srbiji koja kaže da je u Francuskoj isto kao u Srbiji. U Nemačkoj su pacijenti nezadovoljni. Ali naš zadatak je da zastupamo pacijente, ukazujemo na probleme i da budemo nezadovoljni“, kaže Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.