Šta je temperatura vlažnog termometra i zašto uobičajeno merenje temperature ne prikazuje celu sliku

Odgovor je prilično jasan – temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni Celzijusa, prema studiji iz 2020. godine objavljenoj u časopisu Science Advances.

Temperatura vlažnog termometra nije isto što i temperatura vazduha koju vidite u vremenskoj prognozi, već se meri termometrom obavijenim vlažnom tkaninom, pri čemu se u obzir uzimaju i toplota i vlažnost vazduha. Vlažnost je ključna, jer što je više vode u vazduhu, to je znoju teže da ispari, a telu da se ohladi.

Ako je vlažnost niska, a temperatura visoka – ili obrnuto – temperatura vlažnog termometra neće dostići kritične vrednosti, kaže Kolin Rejmond, istraživač na Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon. Ali kada su i vlažnost i temperatura visoke, ovaj pokazatelj može dosegnuti opasne nivoe.

Na primer, kada je temperatura vazduha 46,1 stepen Celzijusa, a relativna vlažnost 30 procenata, temperatura vlažnog termometra je samo oko 30,5 stepeni. Ali ako je temperatura 38,9 stepeni, a vlažnost 77 procenata, temperatura vlažnog termometra dostiže 35 stepeni Celzijusa – što je „opasna zona“ za ljude.

Razlog zašto ljudi ne mogu da prežive kombinaciju velike vrućine i vlažnosti jeste to što više ne mogu da regulišu unutrašnju temperaturu. „Ako temperatura vlažnog termometra pređe temperaturu ljudskog tela – oko 37 stepeni – čovek i dalje može da se znoji, ali telo više ne može da se ohladi na nivo koji je fiziološki neophodan“, kaže Rejmond.

U tom trenutku telo postaje hipertermično, sa toplotnim udarom na unutrašnjoj temperaturi iznad 40 stepeni. To može dovesti do ubrzanog pulsa, konfuzije, delirijuma, svraba kože, nesvestice i kome.

Ipak, temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni Celzijusa ne izaziva smrt odmah – potrebno je oko tri sata da takva vrućina bude kobna, kaže Rejmond. Nema načina da se tačno utvrdi vreme, jer nije etički izlagati ljude tim uslovima u eksperimentima. Rejmond procenjuje da je realna granica između 34 i 36,5 stepeni Celzijusa.

Ko je u riziku od nepodnošljivih temperatura?

Klima-uređaji mogu spasiti život, ali ne mogu svi da ih priušte, a čak i tamo gde su česti, elektro-mreža može biti nepouzdana, ističe Rejmond.

Nekoliko mesta je u istoriji dostiglo temperaturu vlažnog termometra od 35 stepeni, ali samo nakratko. Od kasnih 1980-ih žarišta su dolina reke Ind u Pakistanu i severnoj Indiji, kao i južna obala Persijskog zaliva. Grad Džejkobabad u Pakistanu, poznat kao najtopliji grad na svetu, zabeležio je preko 35 stepeni Celzijusa bar četiri puta. Vrednosti preko 32 stepena izmerene su u La Pasu (Meksiko), Port Hedlandu (Australija) i Abu Dabiju (UAE).

„Postoje mesta koja već sada povremeno doživljavaju ove uslove po sat ili dva. A sa globalnim zagrevanjem, to će biti sve češće“, kaže Rejmond. U narednih 30 do 50 godina u najvećem riziku su severozapad Meksika, severna Indija, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.

„Nažalost, sa klimatskim promenama koje su već izvesne, nastavićemo da se zagrevamo, čak i kada bismo odmah prestali sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte“, dodaje on.

„Množilac bolesti“

Neki naučnici upozoravaju da je prag od 35 stepeni Celzijusa temperature vlažnog termometra potcenjivanje opasnosti. Poup Mosli sa Državnog univerziteta Arizone ističe da ta brojka predstavlja maksimum koji mlada i zdrava osoba može da izdrži u idealnim uslovima. U stvarnosti – starost, kondicija, lekovi i hronične bolesti snižavaju toleranciju.

Vežbanje i sunce, na primer, mogu izazvati pregrevanje i pri nižim temperaturama. Starije osobe, ljudi sa hormonalnim poremećajima, gojaznošću ili oni koji uzimaju antipsihotike u većem su riziku.

Mosli upozorava da u talasima vrućine mnoge smrti nisu zvanično evidentirane kao „toplotne“, jer se javljaju usled pogoršanja postojećih bolesti. Toplota pogoršava hipertenziju, kardiovaskularne probleme, bolesti bubrega i mentalna oboljenja. Može uticati i na dijabetes, astmu i demenciju.

Zato Mosli toplotu naziva „množiocem bolesti“ – faktorom koji čini da mnogi drugi zdravstveni problemi postanu opasniji. Pravi uticaj toplote je mnogo širi, pa mnogi ljudi mogu stradati i pri znatno nižim temperaturama od zvaničnog praga od 35 stepeni temperature vlažnog termometra.

„Postoji mnogo ljudi koji bi pretrpeli katastrofalne posledice i pre toga“, zaključuje on.