Eliminacione dijete – izbacivanje nekih namirnica može da pokrene nove alergije

Ali istraživanja pokazuju da uklanjanje namirnica iz ishrane može suptilno promeniti način na koji imuni sistem reaguje kada ih ponovo pojedete. Kod nekih ljudi, naročito onih sa stanjima poput ekcema ili prethodnim alergijama na hranu, taj gubitak tolerancije može pokrenuti opasne reakcije, čak i životno ugrožavajuću anafilaksiju, prilikom ponovnog unosa hrane.

Ovaj rizik se često zanemaruje u rastućoj popularnosti eliminacionih dijeta, a mnogi ljudi danas više nego ikad izbacuju namirnice iz svog jelovnika. Neki to čine da bi kontrolisali celijakiju ili sindrom iritabilnog kolona, drugi da bi smanjili nadimanje, umor ili bol u zglobovima.

Trendovi na društvenim mrežama, poput #cleaneating, dodatno su pojačali privlačnost. Do 2024. godine, više od polovine Amerikanaca izjavilo je da prati određenu dijetu ili obrazac ishrane, u poređenju sa samo 38 odsto 2019. godine.

Međutim, za imuni sistem redovno izlaganje proteinima iz hrane pomaže u održavanju stanja tolerancije, koje može biti narušeno kada namirnice predugo nestaju sa tanjira. Razumevanje kako i zašto se ta promena dešava ključno je za razlikovanje situacija u kojima eliminaciona dijeta pomaže i onih u kojima može doneti rizik.

Nauka o oralnoj toleranciji i alergijama na hranu

„Creva imaju nezahvalan zadatak. Ona moraju da prepoznaju i reaguju na konstantan talas stimulusa iz okoline koji mogu biti i opasni i korisni“, kaže Brajan Vikeri, šef odeljenja za alergiju i imunologiju i direktor programa za alergiju na hranu u Dečjoj bolnici Emori u Atlanti.

Gastrointestinalni trakt, koji sadrži više imunih limfocita nego bilo koji drugi deo tela, susreće se svake godine sa bilionima mikroorganizama i više od 30 kilograma proteina iz hrane. Ipak, uspeva da se odbrani od štetnih napadača, a da ignoriše bezopasnu hranu i „prijateljske“ bakterije.

Ova ravnoteža se zasniva na oralnoj toleranciji, procesu u kojem se imuni odgovori na unete proteine iz hrane aktivno potiskuju, čime se sprečavaju štetne reakcije kao što su alergije na hranu. Iako mehanizmi nisu u potpunosti razjašnjeni, najnovija istraživanja ukazuju da počinje sa specijalizovanim ćelijama koje u crevima hvataju antigene iz hrane i daju signal obližnjim T-ćelijama da se „povuku“. Ovaj signal dovodi do stvaranja regulatornih T-ćelija specifičnih za antigen, koje smiruju imuni odgovor na proteine iz hrane.

„Creva su važna u početnom uspostavljanju tolerancije. Ako već niste alergični, rano uvođenje hrane može pomoći u razvoju tolerancije i zaštiti beba od razvoja alergije“, kaže Majkl Pistiner, direktor programa za edukaciju i prevenciju alergija na hranu u Dečjoj bolnici MasDženeral.

Ta zaštita se ne završava u detinjstvu. Redovno i kontinuirano unošenje namirnica pomaže da se oralna tolerancija održi tokom celog života. Nedavna istraživanja kod pacijenata koji su lečeni oralnom imunoterapijom, gde se postepeno povećava doza problematične namirnice, pokazuju da je stalan unos često neophodan da bi se održala desenzibilizacija.

Suprotno tome, postoje dokazi da eliminacione dijete kod nekih mogu narušiti oralnu toleranciju i podstaći razvoj alergija.

Kada eliminacione dijete povećavaju rizik od alergija

Za roditelje dece sa ekcemom često je prirodno da posumnjaju kako određena hrana pogoršava stanje. Mnogi se odlučuju za eliminacionu dijetu u potrazi za „krivcem“. Ali istraživanja su otkrila skriven rizik. Profesorka En Mari Sing, načelnica odeljenja za alergiju, imunologiju i reumatologiju na Univerzitetu Viskonsin-Medison, sa kolegama je proučavala skoro 300 dece sa ekcemom koja su bila na eliminacionim dijetama.

„Otkrili smo da kada uklonite hranu iz ishrane, pri ponovnom uvođenju postoji značajno veći rizik od alergijskih reakcija, uključujući potencijalno teške, trenutne reakcije“, kaže Sing.

Rezultati su bili upečatljivi: skoro jedno od petoro dece (19 odsto) razvilo je nove alergijske reakcije odmah nakon ponovnog unosa namirnice, iako ranije nisu imali istoriju takvih odgovora. Većina reakcija bila je blaga, ali zabrinjavajuće je da je 30 odsto bilo teško, klasifikovano kao anafilaksija.

Opasnost nije ograničena samo na decu. U drugom istraživanju, koje je obuhvatilo 30 odraslih koji su razvili alergije na hranu koju su ranije tolerisali, 70 odsto je prethodno bilo na eliminacionim dijetama. Polovina je doživela anafilaksiju, a ogromna većina (80 odsto) već je imala neke alergijske probleme kao što su alergije iz okoline, astma ili ekcem. Kod ljudi bez prethodne istorije alergija rizik je mnogo manji.

Šta treba znati pre početka eliminacione dijete

Ako razmišljate o eliminacionoj dijeti, stručnjaci kažu da najbezbedniji pristup zavisi od vašeg rizika. Ako ste u grupi povećanog rizika (deca ili osobe sa postojećim alergijskim stanjima), obavezno se konsultujte sa zdravstvenim radnikom pre početka.

„Što ste alergičniji, eliminaciona dijeta može biti veći problem“, kaže Sing, dok Pistiner dodaje: „Kod beba sa ekcemom eliminacione dijete mogu biti štetne, posebno u ovom veoma važnom periodu ranog uvođenja hrane.“ Stručnjaci takođe preporučuju da deca koja su na eliminacionim dijetama budu pod bliskim medicinskim nadzorom kako bi se obezbedila adekvatna ishrana i zdrav rast.

I trajanje je važno. Kraća eliminaciona faza ostavlja manje vremena da se oralna tolerancija naruši. Sing ističe da „dve do četiri nedelje eliminacije treba da budu dovoljne da se vidi razlika, a istovremeno kratke da ne izazovu rizik od alergijske reakcije kada hranu ponovo uvedete.“

„U nekim slučajevima, potpuno izbacivanje namirnice nije neophodno. Ako su simptomi blagi, zadržavanje malih, podnošljivih količina u ishrani može pomoći u održavanju oralne tolerancije, a da se ipak ublaži nelagodnost“, dodaje Sing.