Zašto se prejedamo i da li su dijete dobre za zdravlje

Podaci studije, sprovedene na uzorku od 600 ispitanika starosti od 19 do 25 i od 26 do 30 godina iz urbanih i ruralnih područja cele Srbije, pokazali su da se čak 62 odsto dvadesetogodišnjaka povremeno prejeda uglavnom kada su pod stresom, kada se osećaju tužno i neraspoloženo.Čak 45 odsto devojaka priznaje da pretera sa hranom kada je u fazi predmenstrualnog sindroma. 

„Mi decu od rođenja učimo da ne prepoznaju onu pravu glad, kada zakrče creva i kada smo stvarno gladni.Kada se dete rodi, čim zaplače dajemo mu hranu, kako bi prstalo da plače, a ono time stiče naviku da šta god da mu se desi, hrana će biti ta koja će da ga spasi“, rekla je Veroslava Stanković, dijetolog, specijalista ishrane.

Ističe da je hrana povezana sa emocijama, kada smo tužni, nesrećni, nezadovoljni uzimamo hranu, naročito slatku koja podiže serotonin i sve hormone sreće i za kratko vreme postajemo srećni i zadovoljni. Sve to kratko traje, jer tada se povećava insulin, glad i opet depresija.

Emocije su okidači za preterani unos hrane

„Period od desetak godina unazad je dosta stresan, potisnute su zdrave vrednosti, roditelji su zaboravili na svoju decu, na njihove hobije i njima je dosadno, nastaje i osećaj krivice. Postoji i adrenalinska glad, naročito kada deca igraju igrice. Zbog toga je sve više gojazne dece“, rekla je doktorka Stanković.

Na pitanje da li se trenutno nalaze na nekom specifičnom režimu ishrane, svaka sedma mlada osoba iz istraživanja odgovorila je potvrdno, a pod posebnim režimom ishrane najveći broj njih podrazumeva dijetu, koliko mladi smeju da ih drže na svoju ruku?

„Tinejdžeri ne bi trebalo da drže dijetu, već da samo malo koriguju ishranu, da izbace grickalice i slatke napitke. Ne treba preskakati doručak. Mladi drže onlajn dijete koje su štetne za zdravlje. Rigortozne dijete nemaju dugoročne efekte“, ističe doktorka.

Šta podrazumeva autofagija?

Mnogi su u istraživanju pomenuli i da se pridržavaju autofagije, koja je sve popularnija, šta mislite o tom načinu ishrane?

„Zavisi šta podrazumeva autofagija i kako je mladi percipiraju. Mi prepisujemo medicinsku nutritivnu terapiju da se ne jede 12 sati. Prvi obrok je od 8 do 10, zavisi od radnog vremena, a poslednji do 19 sati. Tri sata pre spavanja treba pojesti lagani obrok. Kada smo gladni imamo snove koji nas bude“, rekla je doktorka.

Koje dijete su najbolje?

„Mediteranske, hleb, meso, riba, mlečni proizvodi, crno vino zbog antioksidanata, rasporediti u tri do četiri obroka, ne s nogu, ne na ulici, već da sednemo za sto i uživamo u hrani“, navodi doktorka.

Napominje da je srpski hedonizam izražen i da volimo da pojedemo pola stola.Treba razmišljati o ishrani, o svom zdravlju, pa se pribegava dijetama. Treba čitati o pravilnoj ishrani.Važna je i fizička aktivnost.

Kad je reč o fizičkoj aktivnosti, autori istraživanja su došli do zaključka da više od polovine mladih redovno vežba, najčešće u teretani ili se bavetimskim sportovima. Za šetnju se uglavnom opredeljuju mladi od 25 do 30 godina, a pilates, jogu i ples više praktikuju žene, koliko je sport važan u tim mladim godinama, i da li se oni, pod uticajem naprednih tehnologija, kompjutera i mobilnih telefona sve manje kreću.

„Kada pomenemo teretane, tu su i različiti suplementi, koji se uzimaju na svoju ruku. To je hemija koja se uzima bez konsultacije sa lekarom.Suplementi su dozvoljeni, proteini na bazi surutke, kolagen, ali je važna konsultacija sa osobama koje se u to razumeju“, rekla je doktorka Stanković.

Fizički izgled i dalje ima veliki uticaj na samopouzdanje dvadesetogodišnjaka, naročito devojaka. Iako se one objektivno nalaze u zdravim granicama telesne mase, one često izražavaju nezadovoljstvo svojim izgledom i žele da izgube koji kilogram više, iako podaci izvedeni iz ove studije govore da se čak 67 odsto ispitanih devojaka nalazi u granicama, dok su muškarci češće u grupi sa višim bodi mast indeksom i skloniji su gojaznosti, koja je zdrava mera odnosa kilograma, visine i godina?

„Mladi treba da dobiju samopouzdanje od roditelja, vršnjaka u školi, jer taj fizički izgled često nije presudan. Za zdravlje je važno da nismo previše mršavi ili gojazni, jer je važno mentalno zdravlje“, rekla je Veroslava Stanković, dijetologom, specijalistom ishrane.