Uspavane ćelije raka kao žar nakon vatre, obični virusi mogu ponovo da je rasplamsaju

Prema najnovijim istraživanjima, neki uobičajeni virusi mogu ponovo aktivirati mali broj uspavanih ćelija raka dojke u plućima.

„Uspavane ćelije raka su kao žar koji ostaje nakon što se logorska vatra ugasi, a respiratorni virusi su kao jak vetar koji ponovo rasplamsava plamen“, objašnjava molekularni genetičar Džejms DeGregori sa Univerziteta Kolorado.

Istraživanje objavljeno u Nejčeru (Nature) je započelo nakon pandemije kovida, kada su DeGregori i njegove kolege primetili neobičan porast slučajeva raka. Želeći da saznaju više, međunarodni tim se oslonio na studije ljudske populacije i eksperimente na miševima.

Otkrili su da su pacijenti u remisiji u okviru britanske biobanke koji su bili pozitivni na kovid kasnije imali dvostruko veću stopu smrtnosti povezanu s rakom.

„Ovoliki porast rizika skoro nikada se ne viđa u epidemiologiji raka. To je značajan efekat“, kaže epidemiolog Roel Vermulen sa Univerziteta Utreht u Švedskoj.

A to nije sve što su istraživači otkrili. Analizirajući odvojenu bazu podataka iz SAD-a o raku dojke sa skoro 37.000 pacijenata, ustanovili su da je prethodna infekcija virusom kovida povezana sa više od 40 odsto većim rizikom od metastatskog raka dojke u plućima. Studije na miševima sugerišu da virusi mogu biti uzrok širenja bolesti.

Infekcije gripom i kovidom pokrenule su proliferaciju uspavanih ćelija raka dojke kod miševa već nakon nekoliko dana infekcije.

U roku od dve nedelje, zabeležen je „ogroman porast karcinomskih ćelija u metastatske promene“ – više od 100 puta, pišu autori, predvođeni molekularnim genetičarom Ši Ćiom sa Univerziteta Kolorado.

„Iako razlike među vrstama zahtevaju oprez u tumačenju rezultata dobijenih na miševima… ova otkrića u celini ukazuju na značajan metastatski rizik koji je kovid predstavljao za preživele od raka“, upozorava tim.

Već godinama naučnici sumnjaju da neki vrlo uobičajeni virusi, poput Epštajn-Barovog virusa (EBV), imaju potencijal da pokrenu razvoj određenih karcinoma.

Human papiloma virus je već dobro poznat po tome. Zato je HPV vakcina bila toliko životno značajna za milione ljudi – sprečava smrtonosne bolesti povezane sa virusima, kao što je rak grlića materice.

Još od 1936. godine, naučnici tragaju za virusom koji bi na sličan način mogao da izazove rak dojke, uglavnom kroz istraživanja na miševima i ljudskoj populaciji. Virusi visokog rizika su detektovani u uzorcima ljudskog tkiva raka dojke. EBV je, na primer, pet puta zastupljeniji u kanceroznom nego u normalnom tkivu.

Iako je ideja da virusi mogu povećati podložnost raku verovatna, istraživanja na ljudskim ćelijama su ograničena, a mehanizam koji stoji iza širenja bolesti još uvek nije razjašnjen. Imunski odgovor organizma na viruse mogao bi igrati ključnu ulogu.

Nakon remisije, mali broj ćelija raka dojke može ostati uspavan u tkivu pluća, kostiju ili jetre. Ponekad, upala može probuditi te ćelije – a virusne respiratorne infekcije poput gripa i kovida izazivaju upravo upale.

U trenutnim eksperimentima na miševima, virus gripa A probudio je uspavane ćelije raka u plućima samo ukoliko je izazvao porast inflamatornih citokina, poput IL-6. Isti efekat imao je i koronavirus.

Ova otkrića ukazuju na to da odgovor imunog sistema na viruse stvara idealno okruženje za širenje karcinoma.

„Naši podaci sugerišu da, ako ste pacijent sa uspavanim ćelijama raka, možete živeti normalnim životom i umreti sa tim ćelijama, ali ne zbog njih. Ali ako dobijete respiratorni virus kao što je grip ili kovid, vaša šansa da umrete zbog reaktiviranja tih ćelija značajno raste“, kaže DeGregori.

Ako je to tačno, biće ključno zaštititi milione preživelih od raka dojke koji bi mogli biti u većem riziku od povratka bolesti u slučaju infekcije. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li vakcinacija protiv gripa ili kovida može pomoći.