Vremenske oscilacije ugrožavaju hronične bolesnike – prilagoditi terapiju pre leta, izbegavati napor

Kako drastičnu promenu vremena podnose hronični pacijenti, pre svih kardiološki, i kako da se narednih dana ponašaju, a da ne ugroze zdravlje – za Jutarnji dnevnik govorio je kardiolog i profesor UKCS Arsen Ristić.

„Drastične promene vremena nas podsećaju na dve stvari. Prvo, koliko su kardiovaskularne bolesti masovne. Drugo, podsećaju nas da je neophodno da poznajemo sopstveni organizam i da je potrebno vreme da se adaptiramo na vremenske uslove“, navodi Arsen Ristić.

Esktremne vrućine zahtevaju dodatan napor od organizma da im se prilagodi. Pritisak pada, potrebno je više energije da bi mogli da funkcionišemo.

Prema njegovim rečima, najčešća stanja su ishemijska bolest srca, angina pektoris, poremećen pritisak i zbog toga se i terapije trebaju prilagođavati spoljašnjim uslovima i temperaturama.

Trebalo bi posetiti lekara pre leta kako bi se terapije prilagodile, jer će u suprotnom izuzetno nizak spoljašnji pritisak negativno uticati i na anginu pektoris, srčanu slabost i izazvati mnogo problema.

„U okolnostima ekstremnih temperatura i naglih promena, pre svega se treba što manje naprezati, čuvati se dehidratacije, posebno kada su u pitanju starije osobe koje bi trebalo čak i ako ne osećaju žeđ da unesu vode“, ističe Ristić.

Sa druge strane, naglo zahlađenje dovešće do toga da pacijenti koji su možda bili stabilnog stanja u prethodnom periodu sada osećaju tegobe.