Gušobolja kao zaštitni znak novog soja koronavirusa – epidemiolozi podsećaju na poznate mere zaštite

Novi soj koronavirusa NB 1.8.1, prvi put otkriven u Kini u januaru, dosad se proširio na druge delove sveta. Kako objašnjava profesorka Maris, sam virus da bi opstao, on se menja, prilagođava domaćinu i pokušava da izbegne naš odbrambeni sistem.

„S obzirom na to da su u pitanju mutacije na tom spajk proteinu, koji je odgovoran upravo za vezivanje virusa za ćeliju, omogućava lakši prodor virusa u ćeliju i zato se on lakše i širi“, dodaje epidemiološkinja.

Simptomi bolesti se ne razlikuju u odnosu na prethodne sojeve. Intenzivna gušobolja se često javlja kod novog soja, ali ona je postojala i kod prethodnih, napominje dr Maris. U oko više od 70 odsto svih obolelih je navelo da su imali gušobolju, ali bez testiranja ne može se sa sigurnošću reći da li je u pitanju kovid.

„Ali sem ovog simptoma, tu su prisutni i drugi simptomi. To je povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, može biti zapušen nos ili curenje nosa, gastrointestinalne smetnje u smislu mučnine, povraćanja, dijareje, ali u nekim slučajevima se javlja i otežano disanje. Ne možemo zaobići i te teže slučajeve bolesti, kojima su najpodložnije osobe oslabljnjnog imuniteta, hronični bolesnici i osobe starije od 65 godina“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Bez testiranja nema potvrde da je kovid

U svakom slučaju, naglašava dr Maris, broj hospitalizacija i težih formi bolesti nije povezan sa novim sojem koronavirusa, mada treba imati u vidu da se kod nas trenutno mnogo manje vrše testiranja na kovid.

„Evo reći ću podatak za prethodnu nedelju. Oko 340 osoba u Srbiji je testirano, a samo devet slučajeva je potvrđeno, znači 2,64%. Da li je to realno? Pa ne znamo. Verovatno nije, jer ovaj soj može da izazove i jako blagu kliničku sliku, sličnu prehladi, pa da se i ne posumnja. To prođe bez ikakvih problema i onda se i ne registruje.“

Pi-Si-Ar testiranje se sprobodi uglavnom kod onih pacijenata koji imaju težu formu bolesti ili su hospitalizovani. Terapija zavisi od težine kliničke slike.

U većini slučajeva ne zahteva posebnu terapiju, sem simptomatske – za povišenu temperaturu, bolove i gušobolju.

Da li se i domaćin navikava na virus

Mi imamo neki vid zaštite, jer naš organizam naš pamti. U pitanju je tip omikron virusa sa kojim smo imali iskustvo, većina je bila u kotaktu sa njim, napominje prof. dr Maris. Neki nisu ni znali da su ga imali, tako da svakako postoji određeni vid zaštite.

„Sezona je godišnjih odmora, provodimo više vremena na otvorenom prostoru, ali zbog vrućina često smo i pod klimom. Zato je poželjno da redovnije provetravamo prostor prirodnom ventilacijom, a takođe je jako važna lična higijena. Češće pranje ruku, održavanje lične higijene, izbegavati boravak u zatvorenim prostorima gde ima više ljudi, i naravno, ako znamo da je neko bolestan, da izbegavamo kontakt“, savetuje prof. dr Slavica Maris na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.