U genima piše sve o nama – šta je to personalizovana medicina
Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da u Srbiji, svaki deseti građanin ima te probleme. Da bi se dijagnoza postavila što ranije i započelo lečenje, važno ja da ne ignorišemo simptome i idemo na redovne preglede. Koliko u svemu tome može da nam pomogne personalizovana medicina.
Kako je istakla Dragana Šutović Ilić iz Centra za četvrtu industrijsku revoluciju personalizovana medicina je pristup koji se koristi u smislu sagledavanja individualnih karakteristika pacijenta i pribegavanju lečenju po meri pacijenta. Nasuprot onom pristupu koji već poznajemo jedna dijagnoza, jedan lek ista bolest.
„Ovde nam se otvaraju velike mogućnosti i u oblasti lečenja štitne žlezde, počevši od dijagnostičkih, preko terapijskih opcija doze terapije.Čak u izvesnim medicinskim intervencijama, kao što su operacije, gde na licu mesta tokom operacije lekar može dodatno dijagnostikom dodatno da sagleda koji je opseg neophodan za samo tretiranje“, istakla je Ilićeva.
Doktorka Branka Zukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo istakla je da personalizovana medicina koristi informacije o našim genima, proteinima, našem psihosocijalnom aspektu, navikama, uslovima okoline, da bi unapredila prevenciju, dijagnostiku i lečenje bolesti.
„U ovom trenutku neumemeo sve te informacije da koristimo integrisano u lečenju svakog pojedinca, ali se sada nalazimo u eri precizne medicine, kada možemo da razumemo i koristimo date informacije. U genima piše sve o nama. Uradimo genetički test i u našoj DNK možemo da pročitamo da li postoji neka genetička promena koja će da nam pomogne da bolje dijagnostikujemo bolest“, rekla jedr Branka Zukić.
Šta predstavlja projekat „Inotirogen“?
„Projekat je finansiran od strane Evropske komisije i on koristi inovativne pristupe u genomici u personalizovanoj medicini, kako bi unapredio lečenje obolelih od štitne žlezde. Mi ćemo na osnovu rezultata genoma analiziranih kod pacijenata obolelih od štitne žlezde i kliničkih podataka životnih navika razviti modele za bolje lečenje“, navela je dr Zukić.
„Kancelarija za IT i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju prišao je projektu kao jedan od partnera. Naša uloga u projektu je jasno definisana, mapiranjem ekosistema, odnosno indentifikacija relevantnih podataka koji se bave ovom oblašću u našoj zemlji“, rekla je Dragana Šutović Ilić.
Kako je istakla doktorka Ilićprojektom ćemo dobiti nova naučna saznanja koja će nam pomoći da unapredimo lečenje pacijenata obolelih od štitne žlezde. Vreme lečenja bi se skratilo.
