Veštačka inteligencija u vantelesnoj oplodnji – pomoćnik, ali ne i čarobnjak

Većina parova koji uđu u proces vantelesne oplodnje uspeju tek iz nekoliko pokušaja, retko iz prvog. Razvoj veštačke inteligencije omogućio je da se broj pokušaja smanji i ubrza dolazak do pozitivnog ishoda. I u Srbiji je sada dostupna nova metoda procene kvaliteta jajnih ćelija. Kako ova metoda izgleda i koliko povećava uspešnost vantelesne oplodnje za Jutarnji program su govorile prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica Dnevne bolnice u GAK „Narodni front“ i subspecijalista fertiliteta i steriliteta i Dragana Krstić, predstavnica udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

Rezultati koje pokazuje upotreba veštačke inteligencije u zdravstvu još uvek nisu toliko napredni da bi u ovom trenutku bitno popravili rezultate lečenja, odnosno uspešnosti in vitro fertilizacije, ističe prof. dr Ana Mitrović Jovanović.

„Kada je u pitanju upotreba veštačke inteligencije u procedurama in vitro fertilizacije, odnosno veštačke oplodnje, zapravo treba da dobijemo rezultat kako ćemo izabrati najkvalitetniju ćeliju i najkvalitetniji spermatozoid da bismo potencijalno kreirali najkvalitetniji embrion, jer od kvaliteta samog embriona 95 odst zavisi i uspeh same procedure“, objašnjava profesorka.

Jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid moraju biti na prvom mestu genetski zdravi da bi mogao da se očekuje kvalitetan zdrav embrion koji može da nastavi da se razvija, najpre započet u laboratorijskim uslovima, a onda kada se vrati u uterus buduće majke da se razvije u nešto što će dovesti do rođenja deteta.

„Veštačka inteligencija ovog trenutka ne može da potvrdi u kom trenutku ćete napraviti jajnu ćeliju koja je adekvatnog kvaliteta da može da zadovolji potrebne kriterijume. Isto tako i kod muškarca. Kada je u pitanju upotreba veštačke inteligencije u laboratoriji, već godinama unazad nam veštačka inteligencija govori koji od embriona koji se razvija zadovoljava kriterijume da oni po svojoj morfologiji izgledaju zdravo“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

To olakšava selekciju, ali jedno je morfološki izgled, a drugo je šta je unutra, napominje profesorka. Zato je neophodno da se umreži i jedno i drugo, a sada postoje tehnike koje omogućavaju i genetski skrining embriona.

„Embrioni ne moraju čak ni da se bioptiraju, nego taj medijum u kojem su oni pohranjeni se analizira i na osnovu toga se potvrđuje da li je genetika tog embriona dobra ili ne. Ali, suština je da pre ulaska u postupak vantelesne, treba da se uradi ono što je svima izvodljivo, a to je da se kvalitetom života, ishrane, suplementacije, brige o zdravlju, telo dovede u stanje da kad se uđe u proceduru vantelesne oplonje, telo proizvede najkvalitetnije jajne ćelije od onoga što je naš prirodni potencijal“, naglašava prof. dr Ana Mitrović Jovanović.

Veštačka inteligencija u službi podrške

Mnogi parovi koji se uključe u program vantelesne oplodnje čekaju nekoliko godina, pojedini i deceniju i više, u zavisnosti od toga koji su problemi prisuti, starosti roditelja i potencijalnih drugih medicinskih problema, napominje Dragana Krstić iz udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

„Svima njima na tom putu je potrebna podrška i empatija, što veštačka inteligencija još uvek ne može da pruži, ali udruženje eventualno koristi i može da koristi veštačku inteligenciju u našem delu rada informativno, za prikupljanje podataka i informacija koje mogu biti od koristi“, dodaje Krstićeva.

U svakom slučaju, naglašava gošća Jutarnjeg programa, što se tiče pacijenata, oni se uvek raduju kada se neka nova metoda pojavi zato što im ona donosi možda veće šanse da se podigne taj procenat uspešnosti koji se tvrdoglavo drži na 30 ili nešto ispod 30 odsto.

„Koliko sam ja upoznata, veštačka inteligencija možda može da pokaže potencijalno dobru jajnu ćeliju, mada bez genetskog ispitivanja embriona prosto nema tačnog rezultata, ali prikupljanjem informacija preko fotografija, može se doći do neke tačke da se recimo veličina jajne ćelije uporedi sa 100.000 drugih jajnih ćelija, pa da se dođe do nekog zaključka“, navodi Dragana Krstić.

Godine su ključ

Genetski potencijal koji je ključan za uspeh IVF procedure značajno zavisi i od godina žene, naglašava profesorka Mitrović Jovanović. Žena koja ima 30 godina od 10 ćelija ima pet genetski zdravih. Žena sa 40 godina treba da napravi 15 ćelija da bi imala jednu zdravu.

„Ali suština je kada je u pitanju vantelesno oplođenje da treba biti otvoren prema pacijentima i naglasiti da se ne gubi vreme. Godine su ključ kada je u pitanju žena, ali ne možemo reći da su i muškarci imuni na godine, bez obzira što proizvode spermatozoide“, napominje profesorka.

U ovom trenutku čak su muškarci u daleko većem problemu od žena jer se kvalitet muškog spermograma dramatično pokvario za poslednjih 20 godina.

„Stil života, ishrana, zagađenje, endokrini disruptori, sve ono što udišemo, pijemo, jedemo, i te kako utiče. Naravno, stres. S druge strane, žene takođe trpe sve te uticaje, a jajna ćelija je stara onoliko godina koliko je žena stara. Znači, sve ono što smo prevalili preko sebe, svaku prehladu, svaku infekciju, svaki stres, svaku promenu kilaže, to će ostaviti trag na toj jajnoj ćeliji, ali ključ će ostati to koliko imamo godina zbog tog genetskog potencijala jajne ćelije“, zaključuje profesorka.

Takođe, napominje doktorka, i dalje postoji 20-30% parova koji sa sadašnjim metodama koje se primenjuju i sadašnjim znanjima još uvek ne mogu bez donorskog materijala da ostvare potomstvo.