Kako da nas hrana ne ubije

Studija Fondacija „Osvaldo Kruz“ iz Rio de Žaneira našla je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane.

Istraživači su uporedili podatke iz osam zemalja, posebno one o ishrani i smrtnosti.

Našli su, kažu, jasnu vezu – što se više kalorija unosi kroz industrijsku hranu, to veći rizik od prerane smrti.

Eduardo Nilson, nutricionista-epidemiolog iz ove fondacije, za Dojče vele kaže da su dosadašnja istraživanja bila preuska jer su posmatrala pojedine namirnice. „Moramo da pogledamo matricu cele ishrane", navodi on.

Šta je „ultraobrađena hrana"

U Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.

Prva je (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja. Drugo su obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera. U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.

U četvrtoj grupi, takozvanoj „ultraobrađenoj hrani“, je sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.

U toj „zloglasnoj“ grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti pa i neke pahuljice od žitarica.

Previše obrađena hrana u slengu se često zove "junk food“ („đubre“) i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali, mnogi to ne poštuju.

Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja.

Na Mediteranu je bolje

Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.

Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.

„Nije iznenađenje što su zemlje koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu pa su zadržale zdravije navike“, kaže nam Nilson.

„Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama“, dodaje. Slično je, kaže, u Brazilu čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.

Porez na šećer?

A opet, nije lako – a često ni jeftino – jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.

Da se, recimo, jače oporezuju zašećerena hrana i pića. „U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu“, kaže on.

Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za školske kantine.

„Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično jer su dokazi vrlo ubedljivi“, kaže brazilski naučnik.

Prvi potezi u SAD

Uticajem isuviše obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.

Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.

Američka uprava za hranu i lekove prošle sedmice apelovala je na proizvođače da „zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, baš kako se već radi u Evropi i Kanadi“.

To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.

Ima i pobuna. Recimo, firma „Dženeral Mils“ probala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila veštačkim – zbog protesta mušterija.

U ponedeljak (28. april) su dva giganta u proizvodnji idnsutrijske hrane, "PepsiCo" i „Kelog“, najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.