Hipertenzija je bolest 21. veka – otkrijte na vreme visok krvni pritisak i sačuvajte svoje zdravlje

Procenjuje se da svaki drugi odrasli stanovnik naše zemlje ima dijagnostikovanu hipertenziju. Povišen krvni pritisak povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda, srčane slabosti. To je tema Međunarodnog kongresa udruženja za hipertenziju Srbije koji se održava u Beogradu.

Хипертензија је болест 21. века – откриjте на време висок крвни притисак и сачувајте своје здравље

Više od 400 učesnika i 100 predavača iz Srbije i inostranstva na kongresu razgovara o prevenciji, dijagnostici, lečenju, mulitdisciplinarnom pristupu...

Šta kongres donosi pacijentima, a šta lekarima objasnila je prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hiprtenziju Srbije.

„Kongres je multidisciplinaran, ato znači da je hipertenzija bolest koja obuhvata mnogo više lekara, ne samo kardiologe. Jako je važno da se dijagnoza povišenog krvnog pritiska postavi na vreme i da se primeni odgovarajuća terapija, da pacijent ne bi dobio moždani udar ili infarkt srca...“, rekla je profesorka Stojanov.

Ističe da je prevencija najvažnija i da je upravo njoj posvećena prva sesija na kongresu kardiologa Srbije.

„Ovde lekari na jednom mestu mogu da saznaju ono što je bitno u njihovom radu i što je mnogo važnije, da pacijentima mogu da pomognu da ne dođe do smrtonosnih komplikacija do kojih dovodi hitertenzija“, rekla je profesorka.

Hipertenzija je bolest 21. veka

„Očekuje se da 2040. godine hipertenzija bude faktor rizika broj jedan u svetu. To su poražavajući podaci. Temperaturne razlike dovode nam mnogo pacijenata u ambulante, ali imamo i problem sa aerozagađenjem i bukom, a to je i važna tema na kongresu, jer su faktori spoljne sredine razlog za nastanak visokog krvnog pritiska“, navela je profesorka Stojanov.

Kako da visok krvni pritisak držimo pod kontrolom?

„Važna je adekvatna terapija, pre svega nefarmakološka, a kasnije je važna i farmakološka terapija koju propisuje lekar, a ne komšija. Važno je da slušamo i svoj organizam. Stilovi života su jako važni, manje masne hrane, fizička aktivnost, nema alkohola, prestanak pušenja“, zaključila je prof. dr Vesna Stojanov.