Većina današnje generacije novorođenih neće doživeti 100. rođendan – predviđaju naučnici

Mnogi su ustuknuli zbog njegove mračne procene, navodi profesor Olšanski, pošto su navikli na predviđanja da će 50 odsto generacije novorođenih doživeti 100 godina.

„Godine 1990. predviđali smo da će se povećanje očekivanog životnog veka usporiti, a efekti medicinskih intervencija, takozvanih 'flastera', sve manje i manje će uticati na očekivani životni vek“, navodi dr Olšanski, profesor gerontologije i biodemografije na Školi javnog zdravlja na Univerzitetu Ilinois u Čikagu (Takođe je naučni saradnik u Centru za starenje i na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu).

„Mnogi se nisu složili sa nama. Rekli su: 'Ne, ne, ne!'. Napredak u medicinskim tehnologijama i tehnologijama koje produžavaju život će se ubrzati i povući očekivani životni vek zajedno sa sobom.“

Sada, 34 godine kasnije, dr Olšanski kaže da su on i njegovi saradnici dokazali svoju hipotezu. Njihova analiza podataka o životnom veku stanovnika Australije, Francuske, Hong Konga, Italije, Japana, Južne Koreje, Španije, Švedske, Švajcarske i Sjedinjenih Država objavljena je u časopisu Nature Aging.

Sve u svemu, ženska deca rođena 2019. na ovim prostorima imaju 5,1% šanse da dostignu 100 godina starosti, navodi se u studiji. Dok za muškarce postoji samo 1,8% šanse.

„Čekali smo 30 godina da testiramo našu hipotezu. Pokazali smo da je era brzog povećanja očekivanog životnog veka završena, baš kao što smo i predvideli“, ističe prof. Olšanski.

„Sada želim da se uverim da je ovo ispravno protumačeno“, dodaje. „Još uvek produžavamo životni vek, ali to se odvija sve sporijim tempom nego u prethodnim decenijama.“

U intervjuu za Si-En-En, prof. Olšanski je detaljnije govorio o analizi podataka o dugovečnosti.

Mnogi istraživači predviđaju da će određeni ljudi uskoro moći da dožive 120, pa čak i 150 godina. Kako pomiriti Vaše nalaze sa tim predviđanjima?

–  To su sve izmišljene brojke. Ne postoji način da se empirijski potvrde tvrdnje o radikalnom produženju života koje iznose ljudi u ovoj oblasti.

U našem radu kažemo: „Molim vas, prestanite da preterujete. To su neproverljive naučne hipoteze.” Samo jedna žena je dočekala svoj 122. rođendan i to je to.

(Ta žena, Žen Kalmon, rođena je 1875. godine u Arlu, Francuska, u vreme kada je očekivani životni vek bio skoro 45 godina. Umrla je 122 godine i 164 dana kasnije 1997. godine, uprkos tome što je ceo život pušila i pila alkohol.)

Trenutno starenje je nepromenljivo – to je propadanje vaših ćelija, tkiva, organa i sistema organa koje se trenutno ne može zaustaviti. To je nusproizvod rada mašinerije života.

Ako izložite dovoljno ljudi u populaciji nepromenljivoj sili starenja, nailazite na prepreku koja otežava postizanje daljih dobitaka u očekivanom životnom veku, i tu smo sada. Možete nastaviti da napredujete u borbi protiv velikih bolesti, ali to neće imati efekat produženja života kao što ljudi misle – u stvari, to će proizvesti opadajući efekat.

Ali to je posledica uspeha. To nije posledica neuspeha. To je posledica omogućavanja ljudima da žive dovoljno dugo da iskuse biološki proces starenja, koji je sada dominantni faktor rizika.

Jedini način na koji možemo da probijemo ovaj stakleni plafon dugovečnosti je ako usporimo biološki proces starenja.

Tokom poslednjih 30 godina, gojaznost i povezane bolesti poput dijabetesa tipa dva postale su široko rasprostranjene. Kakvu je ulogu ovo imalo u usporavanju marša ka dugovečnosti?

– Da, imali smo prilično dramatičan porast gojaznosti u populaciji, a gojaznost dovodi do dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih stanja. Moje kolege i ja objavili smo rad 2005. godine u kojem ukazujemo da će ovo biti prva generacija dece koja će živeti kraće od svojih roditelja zbog gojaznosti.

Kao odgovor, medicinska nauka je stvorila širok spektar prilično izvanrednih tehnologija koje produžavaju život dizajniranih da leče posledice gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti – lekove kao što su statini, antibiotici i vakcine, hirurške procedure, uređaje za otkrivanje bolesti i rano lečenje za sve ove bolesti. Oni rade. Rezultati su apsolutno izvanredni.

Moderna era je ispunjena ljudima koji žive u svojim sedamdesetim, osamdesetim, a nekolicina u devedesetim i više, od kojih skoro svi žive zahvaljujući napretku medicine – dobili su vreme koje su lekari širom sveta stvorili za nas.

Igra dugovečnosti koju sada igramo je kao video-igra u kojoj lovite 'neprijatelja'. Svaki 'napadač' predstavlja različitu bolest, a što ste stariji, to je više 'napadača' i brže se pojavljuju.

Ako radite obdukciju starijih tela, videćete više bolesti koje postoje, od kojih bi svaka mogla da bude smrtonosna. A ove bolesti koje se pojavljuju povezane su sa osnovnim procesom starenja – starenjem, starenjem naših ćelija, tkiva, organa i sistema organa koje je nepromenljivo.

Ali recimo da preokrenemo te bolesti, eliminišemo gojaznost i pušenje, to i dalje neće imati mnogo uticaja na očekivani životni vek jer su mnoge negativne posledice postojanja ovih stanja već ublažene farmaceutskim preparatima ili hirurškim zahvatima jedne ili druge vrste.

Bili bismo mnogo zdraviji, naravno. Zdravstveni vek bi se značajno poboljšao ako bismo mogli da prestanemo da uzimamo ove lekove i da se rešimo ovog viška kilograma i prestanemo da pušimo i eliminišemo izlaganje suncu ili smanjimo izlaganje suncu i eliminišemo lekove, ali to se zapravo neće dogoditi u stvarnom životu.

Argumenti da će ljudi doživeti 150 ili više godina zasnovani su na radu koji se obavlja sa životinjama. Iako je istina da miševi nisu ljudi, da li vam ovaj rad daje nadu?

– Postoji razlog za optimizam da se približava druga revolucija dugovečnosti. Istraživači uspevaju da uspore biološko starenje voćnih mušica, crva, miševa i primata, nudeći čovečanstvu drugu šansu da promeni tok ljudskog opstanka.

To je gerontologija kao nauka. Vrata su nam širom otvorena da promenimo osnovni biološki proces starenja. Međutim, neki istraživači su uzeli rezultate ovih životinjskih modela i pretpostavili da ako možete udvostručiti ili utrostručiti životni vek miša, možete udvostručiti ili utrostručiti životni vek čoveka.

Ne sumnjam da možemo produžiti životni vek ovih vrsta koje kraće žive, ali nema dokaza da se to prevodi u ekvivalentno povećanje životnog veka ljudi. Da li će to možda omogućiti da živimo duže? Da. Znamo li za koliko? Ne.

Mera uspeha ne bi trebalo da bude produženje životnog veka. To bi trebalo da bude produženje perioda zdravstvenog stanja. Ovo je nešto što možemo da izmerimo, i to je nešto što svi želimo. U stvari, tvrdio bih da je zdravlje najdragocenija roba na Zemlji i da se bavimo proizvodnjom koliko god možemo.

Ako ne pronađemo način da moduliramo starenje i koristimo samo alat koji sada imamo, a koji leči jednu po jednu bolest, možda nam se neće dopasti ono što ćemo doživeti u budućnosti. Možemo dobiti postepena poboljšanja u očekivanom životnom veku, ali takođe možemo dobiti povećanje slabosti i invaliditeta jer menjamo jednu grupu bolesti za drugu.

Zapamtite, smrt je igra sa nultom sumom. Jedno pada, nešto drugo raste, a postoji bojazan da ćemo rak i kardiovaskularne bolesti zameniti demencijom, Alchajmerom i drugim ozbiljnim zdravstvenim izazovima koje trenutno ne možemo da promenimo. Zato moramo da pazimo šta želimo i šta proizvodimo u budućnosti, jer bi produženje života bez produženja zdravlja bilo veoma štetno.