Proleće je poranilo, a sa njim i muke sa polenskim alergijama

Sunce i letnje temperature i pre kraja marta, obradovali su mnoge, ali su nekima zadali i muke. Najviše problema imaju srčani bolesnici, pa je hitna pomoć imala pune ruke posla. Manje urgentni, ali još rasprostaranjeniji su problemi sa alergijama. Njih pojačava polen koji je poleteo sa drveća. Na njega je alergična svaka peta osoba.

Snežanina deca se od rođenja bore sa atopijskim ekcemom. Prvo je primetila crvenilo, perutanje i hrapavost na koži, a vremenom se stanje pogoršalo.

„Kada krene proleće to je zapušen nos, kašalj, to je grebanje u grlu, suzenje očiju, suzenje nosa. Kada je polenizacija drveća, nastavlja se na polenizaciju trava, polenizaciju korova od čega je najviše ambrozija i pelin. A onda kada to prestane negde krajem oktobra, početkom novembra kreću grinje“, navodi Snežana Šundić.

Alergijska reakcija može se dogoditi odmah ili nekoliko sati nakon kontakta sa alergenom i može biti vrlo burna. Alergije utiču na kvalitet života i produktivnost.

„Pacijent treba da zna na šta je preosetljiv može da prati koncentraciju polena u vazduhu. Kada je polen na koji su oni preosetljivi u povišenoj koncentraciji, kada je crveno, da manje borave na otvorenom, smanje aktivnosti, bavljenje sportom, da ne šetaju ujutru i ne otvaraju prozore ujutru jer je koncentracija polena najveća ujutru, već da to rade popodne“, napominje prof. dr Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinke za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

I meranja pokazuju povišene vrednosti polena drveća.

„Polen tise, čempresa, vrbe i breze, naročito za ove dane vikenda, biće u iznad graničnih vrednosti. Najjače alergeno svojstvo ima polen breze, sa ostalima, kao što su polen vrbe, jasena, javora, hrasta, duda, bora u unakrsnim reakcijama stvara još veće alergijske probleme osetljivim osobama“ – saopšteno je iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Stručnjaci savetuju da se sa terapijom počne na vreme – pre nego što se razviju prvi simptomi.

„Imamo moćnu grupu lekova H1 antihistaminika novije generacije koja je vrlo efikasna za rane simptome, međutim kijanje, zapušenost nosa je nešto što predstavlja veliki problem. Kada se iscrpe sve mogućnosti medikamentoznog lečenja, mi započinjemo specifičnu imunomodulatornu terapijsku proceduru, u narodu više poznata kao alergenske vakcine”, ističe prof. dr Vesna Tomić Spirić.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i na aplikaciji Polen Srbija, možete pratiti koncentraciju alergena na određenim mestima, i u skladu s tim prilagoditi terapiju i kretanje.