Dodaj jogurt: Mogu li probiotske kulture da potru toksičnost mikroplastike u našem stomaku

Problem mikroplastike u našem organizmu je zabrinjavajući. Izgleda da vrlo malo možemo da uradimo kako ove sitne čestice ne bi našle put do naše krvi, mozga, pluća i ostalih delova našeg tela.

Zvuči ohrabrujuće to što brojna istraživanja sada pokazuju da imamo bar jednu jeftinu, pristupačnu liniju odbrane od štete povezane sa plastikom u našem probavnom sistemu – probiotike.

Već postoje dokazi da ove bakterije, koje se nalaze u fermentisanoj hrani kao što su jogurt, kiseli kupus i kimči (korejski prilog koji se najčešće priprema od fermentisanog korejskog/kineskog kupusa), podržavaju naš imuni sistem i nude prednosti koje mogu ublažiti gastrointestinalne probleme, upale i alergije. Prema rezultatima novih istraživanja, izgleda da bi mogli da nam pomognu i u borbi protiv problema koje nam stvaraju ove prodorne petrohemijske čestice.

Kako mikroplastika utiče na naš probavni trakt

Više studija je pokazalo da nanoplastika može da uđe u našu krv i organe i da prodre kroz mukoznu barijeru u naš gastrointestinalni trakt.

Iako je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila veza između plastike i gastrointestinalnih poremećaja, preliminarni nalazi ukazuju na to da gutanje plastike sigurno ne doprinosi našem zdravlju.

Studija američkog Univerziteta Tafts objavljena u junu otkrila je da visoke koncentracije čestica polistirena „izazivaju značajno lučenje“ inflamatornih proteina zvanih citokini u in vitro modelima creva. Citokini su povezani sa inflamatornim bolestima creva (IBD), uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, čija se incidenca globalno povećala sa 3,7 miliona slučajeva u 1990. na više od 6,8 miliona 2017. godine.

Uzročno-posledična veza još nije jasna, jer su faktori kao što su ishrana bogata ultraprerađenom hranom, pušenje i izloženost zagađenju vazduha takođe povezani sa IBD. Ali istraživači sve više veruju da mikroplastika, koja je prepuna raznih štetnih hemikalija, uključujući aditive poput bisfenola A (BPA) i ftalata.

Za studiju iz januara 2023, objavljenu u Journal of Hazardous Materials, francuski istraživači su dodali mikroplastiku u modelovani biom creva i primetili da je broj korisnih bakterija opadao, dok su se dva soja bakterija povezanih sa upalama povećala. Kineska studija iz 2021. godine utvrdila je da ljudi sa inflamatornom bolešću creva imaju 50 odsto više mikroplastike u fecesu od onih sa zdravim stomakom.

Kada se crevni mikrobi hrane mikroplastikom u želucu ili se zalepe za nju, to može da promeni njihov hemijski sastav, što utiče na raznolikost bakterija i izaziva druge „negativne efekte, uključujući promene u metaboličkim profilima creva i upale“, napisali su autori španske studije iz 2022. U ekstremnijim slučajevima, rekli su da bi to moglo da doprinese stanju zvanom „disbioza“, u kojem je u našem želucu količina loših bakterija veća od dobrih. Disbioza povećava verovatnoću razvoja drugih ozbiljnih stanja, uključujući dijabetes, Kronovu bolest i kolorektalni rak.

Kako probiotici i mikroplastika međusobno deluju

Nažalost, probiotici ne mogu magično da izvuku plastične čestice iz našeg tela. Međutim, neka istraživanja upućuju na zaključak da bi dobri mikrobi mogli da pomognu da se umanje neka toksična dejstva i upale koje plastika izaziva u našem gastrointestinalnom sistemu.

Ovog leta, tim iranskih istraživača objavio je preglednu studiju koja istražuje kako probiotici mogu da zaštite od štetnih efekata plastike na crevnu floru. Probiotički mikroorganizmi mogu da stupe u interakciju sa česticama polistirena „kako bi modifikovali svoje toksične efekte na različita tkiva“, napisali su.

Oni citiraju studije koje pokazuju da se probiotici vezuju, apsorbuju i neutrališu toksične teške metale poput kadmijuma i žive kod životinja, kao i dve odvojene studije iz 2021. koje su utvrdile probiotičke sojeve, uključujući laktobacilus plantarum, koji se nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima i kiselim krastavcima, vezani i degradirani BPA i ftalate, obe štetne hemikalije koje se obično nalaze u plastici.

„Upotreba suplemenata probiotika za poboljšanje mikrobioma mogla bi biti efikasna intervencija u borbi protiv različitih toksina“, uključujući i one koji se ispiraju iz plastike, napisao je iranski istraživački tim.

Za odvojenu studiju iz 2023. godine, kineski istraživači su prvo primetili da je kod miševa koji su bili izloženi mikroplastici i njenim hemikalijama koje ometaju endokrinu žlezdu dobili upalu testisa, smanjen kvalitet sperme i ostali su bez zdravih crevnih bakterija. Zatim su otkrili da ukoliko bi miševima davali probiotike povećala bi se vitalnost sperme što je pružilo solidnu osnovu za dalja istraživanja „reproduktivnog oštećenja muškaraca uzrokovanih zagađivačima iz životne sredine“.

Mogu li probiotici uticati na mikroplastiku pre ingestije

Ne samo da bi određeni probiotici mogli da pomognu našim crevima – oni bi mogli da pomognu u smanjenju hemijskih aditiva koje ispuštaju pakovanja hrane i pića pre nego što uopšte dospeju u naše telo.

Postoje obećavajuća istraživanja o interakciji između probiotika i BPA u posudama za hranu. BPA, kao i drugi štetni bisfenoli koji se ponekad koriste umesto njega, obično se nalaze u limenkama i tvrdim polikarbonatnim plastičnim bocama koje se koriste za držanje hrane i pića. Poznato je da se ovi aditivi ispiraju iz kontejnera i u potrošačke proizvode koje konzumiramo.

Kineska studija iz 2019. godine otkrila je da kada se preparat probiotika laktobacilus reuteri doda sokovima i čajevima upakovanim u limenke koje sadrže BPA, probiotik smanjuje koncentraciju hemikalija u napicima za najmanje 90 odsto u jednom danu.

Iranski istraživači su 2020. godine došli do sličnog ohrabrujućeg zaključka praveći jogurt od različitih probiotičkih sojeva bakterija i mleka namerno kontaminiranih sa bisfenolom. Nakon 28 dana skladištenja, jogurt napravljen sa laktobacilus plantarumom i laktobacilus acidofilusom detoksikovao je BPA za 95, odnosno za 90 posto.

Postoji li razlog za oprez u vezi sa upotrebom probiotika

Rezultati naučnih istraživanja koji stoje iza toga šta plastika čini našem telu i kakve koristi mogu da ponude probiotici još uvek su  preliminarni. Ipak, istraživači pronalaze dokaze za teoriju da uobičajeni sojevi probiotika, posebno bakterije mlečne kiseline poput onih koje se nalaze u jogurtu, hlebu od kiselog testa i kiselim krastavcima, mogu pomoći u suzbijanju efekata hemikalija koje mikroplastika unosi u naša tela putem hrane.

Mudro je da razgovarate sa svojim lekarom pre uzimanja probiotskih suplemenata, koji nisu uvek dosledni po kvalitetu ili efektu. Međutim, probiotici iz fermentisane hrane se široko smatraju bezbednim i generalno korisnim za ljudsko zdravlje, tako da ćete se sigurno osećati dobro ako ih jedete više. Oni su pristupačni i ukusni. Samo budite sigurni da se držite preporučenih veličina porcija, jer velike količine probiotika mogu dovesti do manjih digestivnih smetnji poput gasova i nadimanja.