Oprezno sa preparatima za jačanje imuniteta, nisu bezbedni za svakoga

Farmaceut Valentina Živadinović ističe kako je pre odabira suplemenata za jačanje imuniteta važno farmaceutu reći sve šta ta osoba koristi od lekova i koje zdravstvene probleme ima jer se brojni suplementi ne smeju koristiti sa hroničnom terapijom ili u kombinaciji sa drugim suplementima. Kaže i da je najčešća greška kad ljudi dođu u apoteku i kažu dajte mi svega dosta, to nije najbolja odluka i time može da se našteti imunitetu.

Gošća „RTS Ordinacije“ govorila je o tome šta od biljnih preparata može da utiče pozitvno na imunitet.

„Ehinacea, kao odličan preparat za imunitet, ali, isto tako preparat o kome se nekako najmanje zna, a može da bude i jako opasna. Ehinacea je biljka koja povećava taj urođeni imunitet, odnosno, urođenu otpornost organizma prema bakterijama, virusima. Preparati na bazi nje se koriste najviše za tretman tih infekcija gornjih disajnih puteva”, objasnila je farmaceut Valentina Živadinović, i dodala da se ona koristi tokom same prehlade jer ima ograničeno vreme koje može da se koristi, odnosno, ne sme da se koristi više od deset dana u kontinuitetu.

Upozorava da se ova biljka može koristiti u više intervala tokom godine, ali sve ukupno trajanje terapije ne sme da bude duže od dva meseca i period pauze između dva intervala ne sme da bude kraći od dve do tri nedelje. Ovu biljku ne smeju da koriste oni koji imaju sistemske progesivne bolesti, kao što su tuberkuloza, sida, multipla skleroza, bilo koje vrste alergije...

„Crna zova je preparat koji je u novije vreme, u poslednjih par godina. Istraživanja su pokazala da je ekstrakt ploda crne zove odličan u borbi protiv virusnih infekcija, pre svega, znači, on pojačava odgovor organizma na sam virus i sprečava da virusna ćelija uđe u naše ćelije i što je još bitnije, sprečava razmnožavanje te virusne ćelije”, objasnila je farmaceut Valentina Živadinović i dodala da može da se uzima preventivno ili tokom infekcije.

Takođe, naglasila je da ehinaceu ne smeju koristiti deca ispod 12 godina, trudnice, dojilje, a crnu zovu smeju da koriste deca od treće godine, ali da nema podataka kako deluje na trudnice i dojilje.

Prorpolis i alergije

Govoreći o propolisu kao preparatu koji se često koristi sa ciljem da pomogne kod infekcija, kaže da taj prirodni antibiotik zaista ima dokazana svojstva, ali da najbolje koristiti ga preventivno: „ Može se koristiti od početka septembra do marta, i ima mnogo pozitivnih efekata i jako malo negativnih efekata". Objašnjava i da alkoholne rastvore propolisa ne smeju koristiti deca, već mogu da koriste bezalkoholni, kao i trudnice. Međutim, oni koji su alergični na polen, kod njih može da se krene sa par kapi dnevno, odnosno postepeno uvođenje.

Živadinovićeva objašnjava da su istraživanja pokazala da je matični mleč antioksidans, i da jače štiti od štetnih agenasa iz spoljašnje sredine. Njega smeju da koriste i trudnice i dojilje i deca. Loša strana je, kako naglašava, što ima malo preparata sa matičnim mlečom.

Kada je reč o imunomodulatorima, ona ističe betaglukan: „To je zapravo jedno rastvorno vlakno, znači složeni šećer koji ima brojne pozitivne efekte na organizam, a što se imuniteta tiče, ono pre svega deluje preventivno i za betaglukan se savetuje isto da se uzima negde ranije. Ono će skratiti vreme trajanja bolesti, ukoliko se uzima akutno, ali je opet preporuka da se počne na vreme sa tim".

Objasnila je da se može dobiti iz kvasca i iz gljiva, i da je onaj dobijen iz gljiva, najbolji izvor betaglukana za imunitet (reiši gljiva, šitaki gljiva, gljiva bukovača).

Betaglukani su bezbedni za većinu pacijenata, ali, ukoliko betaglukan vodi poreklo iz kvasca, tu treba da budemo oprezni, kvasac je izvor tiramina, odnosno supstance koja ne sme da se kombinuje sa antidepresivima. Takođe, pacijenti koji imaju osetljivi digestivni trakt trebalo bi da vode računa.

Važnost vitamina D

Osvrnula se i na primenu vitamina i rekla da vitamin D pozitivno utiče na imuni sistem, međutim,i da može dovesti do neželjenih efekata: „Vitamin D najviše utiče na bubrege, ukoliko neka osoba već ima neku bolest bubrega, oštećenje, kamen u bubregu, njemu će to mnogo ranije da se ispolji, možda čak i posle prvih mesec dana. To zavisi od osobe – da li će se ispoljiti neke negativne reakcije i kada i ukoliko dođe do neželjenih efekata treba zameniti vitamin D nekim drugim suplementom".

Prema mišljenju farmaceuta Valentine Živadinović, vitamin D je bolje koristiti više puta dnevno nego velike doze jednom nedeljno jer tad postoji manja verovatnoća da će se javiti neželjeni efekti, a savetuje da su bolji izbor uljane kapsule ribljeg ulja.

Kako je zaključila za „RTS ordinaciju”, preporuka za odraslu zdravu osobu je od 600 internacionalnih jedinica (IJ) do maksimalno 4.000 jedinica u periodu zime, odnosno tokom perioda kad smo više skloni prehladama. Za decu je preporuka od 400 internacionalnih jedinica do maksimalno 1.000 jedinica. Za trudnice i osobe starije od 70 godina preporuka je 800 jedinica, ali uz konsultaciju sa stručnjakom.