Moždani udar ne bira ni vreme, ni mesto, ni godine

Domaći i evropski stručnjaci posvećeni fokusiranim temama iz oblasti moždanog udara, razmenili su, na simpozijumu tokom petka i subote u Beogradu, iskustva u lečenju pacijenata, razmatrali novine i delili svoje lične dileme iz svakodnevnog rada s pacijentima.

Moždani udar ne bira ni vreme, ni mesto, ni godine. Lečenju se mora pristupiti multidisciplinarno.

Profesorka Dejana Jovanović, neurolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašava da je najveći okidač, odnosno najveći rizik – godine života.

„Što duže živimo, to je veća verovatnoća da ćemo dobiti moždani udar, ali na to ne možemo da utičemo. Zato možemo da utičemo na spektar faktora rizika. Na prvom mestu je hipertenzija. Dozvolite mi da apostrofiram i jedan poremećaj srčanog ritma – atrijalnu fibrilaciju. Nisu svi poremećaji srčanog ritma rizični za nastanak moždanog udara, ali ovaj konkretno jeste i tu okidač može biti to što nije uvedena odgovarajuća preventivna terapija protiv zgrušavanja krvi ili se iz nekog razloga ona privremeno obustavi, i to kao okidač vidimo u svakodnevnoj praksi“, objašnjava dr Jovanović, dodajući da postoje i druge mogućnosti, ali su navedene najvažnije.

Moždani udar uglavnom se beleži kod osoba srednje ili starije životne dobi, i to najčešće kod onih koje imaju veliki broj pridruženih bolesti.

„Ono što nas uznemirava je da veliki broj tih pacijenata koji imaju pridružene bolesti ima nelečenu hipertenziju jer ona ne smeta, ne boli, pa kad nešto ne boli, onda nema razloga ni da se leči. To onda ostavlja posledice na krvnim sudovima i te posledice se onda vide u srednjim godinama“, rekla je profesorka Jovanović.

Prema njenim rečima, ima i mlađih pacijenata, ali je u tim slučajevima u pitanju skup specifičnih uzroka koji se samo kod njih javljaju i to, srećom, nije tako često kao kod osoba srednjih godina i starijih.

Lečenje moždanog udara

Kaže se da je kod moždanog udara svaki minut važan. Profesorka Jovanović ističe da su od kraja devedesetih godina dve revolucionarne promene nastale u lečenju moždanog udara – uvođenje terapije za razbijanje ugruška i vađenje ugruška iz zapušenog krvnog suda, što može da se uradi u ograničenom vremenskom periodu.

„Rok za primenu te terapije za razbijanje ugruška je negde oko četiri i po sata, ali danas imamo i mogućnosti da, naprednim skenerskim metodama, detektujemo pacijente kojima može i posle tog vremena da se terapija da i do devet sati, ali to nije svaki pacijent“, naglasila je dr Jovanović.

Nikako ne smemo da ignorišemo, poručuje profesorka, naglo nastao poremećaj govora, naglo nastalu oduzetost polovine tela, naglo nastale smetnje vida u polovini vidnog polja, osećaj nestabilnost pri hodu, veoma jaku glavobolju.

Srbiji nedostaju interventni neuroradiolozi i medicinske sestre

Opreme i lekova za lečenje moždanog udara imamo, međutim, kada su lekari, sestre i osoblje u pitanju, situacija nije sjajna.

„Stručnjaka, kada se radi o ovim sofisticiranim metodama lečenja, mislim tu pre svega na mehaničku trombektomiju, a ona zahteva visokoobučenog interventnog neuroradiologa, je nešto što sigurno Srbiji i te kako nedostaje. Nedostaju, manje-više, i neurolozi, ali njih u poslednje vreme imamo, ali ono što je zaista gorući problem i što nas pogađa možda čak i u svakodnevnom radu, to je nedostatak medicinskih sestara i uopšte srednjeg medicinskog osoblja“, ističe profesorka Jovanović.

Ministarstvo zdravlja je formiralo radnu grupu za pravljenje programa prevencije i lečenja moždanog udara, čiji je cilj da se napravi plan, a potom i strategija lečenja do 2028. godine.

„Intenzivne pripreme tog programa su u toku i mi se nadamo da možda već do kraja ove godine uspevamo da završimo taj deo posla za koji smo mi lično zaduženi i prevedemo kraju“, rekla je profesorka Jovanović.