Apneja u snu znatno povećava rizik od moždanog udara

Stotine miliona ljudi širom sveta ima spavalačku apneju, poremećaj spavanja koji uključuje teškoće pri disanju, česta buđenja i glasno hrkanje. Mnogi imaju ove simptome, ali im stanje nije dijagnostikovano.

Već je poznato da ovo stanje povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i depresija.

Sada su američki istraživači otkrili više dokaza o njegovom uticaju na srce. Apneja u snu znatno povećava rizik od fibrilacije srčanih pretkomora, to jest pretkomorsko treperenje i moždanog udara, ukazuju ovi stručnjaci.

O nalazima studija koje su sproveli timovi sa Stanforda, ovog vikenda, raspravljaju lekari na godišnjem sastanku Evropskog kardiološkog društva, najvećoj svetskoj konferenciji za srce.

Za potrebe nekoliko studija koje su uključivale stručnjake sa Univerziteta Stanford, posmatrano je oko 1,7 miliona ljudi starosti od 20 do 50 godina tokom jedne decenije.

Učesnici studija sa apnejom u snu imali su pet puta veću verovatnoću da razviju fibrilaciju srčanih pretkomora i veću verovatnoću za moždani udar kasnije tokom života.

Sandživ Narajan, profesor kardiovaskularne medicine na Stanfordu i autor studije, istakao je da su otkrili da je u slučaju apneje u snu rizik od moždanog udara 60 veći u odnosu na one koji nemaju apneju.

„Apneja u snu je zaista uobičajena, ali je nekako ignorišemo jer mislimo da je trivijalna ili samo malo smetnja. Do sada niko zaista nije pokazao koliki i kakav rizik po zdravlje postoji“, rekao je Narajan.

„To je ono što nas je zaista iznenadilo. A prisutno je i kod relativno mladih osoba. Moždani udar u tim slučajevima mogao bi da uništi mlade porodice. Pacijenta bi moglo da udalji sa radnog mesta. Udar bi uništio njihove živote u narednih 40 godina”, objašnjava Narajan.

Apneja u snu se dešava ako disajni putevi postanu suviše uski za vreme spavanja. Ovo sprečava pravilno disanje. Uzroci apneje nisu uvek jasni, ali je dovedena u vezu sa faktorima kao što su gojaznost, širok vrat, pušenje i pijenje alkohola i spavanje na leđima.

Apneja u snu umara pluća i srce

Fibrilacija srčanih pretkomora je stanje srca koje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz otkucaj srca. Normalan broj otkucaja srca treba da bude redovan i između 60 i 100 otkucaja u minutu kada se odmarate.

„Kada ne možete da dišete, to opterećuje pluća sve dok se na kraju ne probudite zadihani. To dalje stvara pritisak na srce, što uzrokuje istezanje u srčanim komorama, a to može izazvati fibrilaciju pretkomora, to jest njihovo treperenje. Druga teorija razmatra periode od desetak sekundi tokom kojih dođe do pada nivoa kiseonika u krvi kao uzrok dodatnog napora za srce“, navodi profesor Najaran.

Apneja u snu se ponekad može lečiti promenama u načinu života kao što su gubitak težine, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola. Nekima to, nažalost, ne može da pomogne pa su primorani da koriste specijalni uređaj nazvan CPAP (Continuous positive airway pressure machine).