Kako da nam ubodi insekata ne pokvare leto

Pre nekoliko dana žena iz okoline Čačka je preminula od uboda stršljena, a gost Jutarnjeg programa, dr Žikica Jovičić, napominje da je vrlo važno da znamo da li smo alergični na otrov ovih insekata, i ako jesmo, da sa sobom obavezno imamo lekove koji pomažu u tim situacijama, a često spasavaju i život.

„To su poznati epipen i panopen, pacijenti koji su preosetljivi na ubode insekata znaju o čemu govorim. Druge, neke zaštitne mere mogu da podrazumevaju smanjenje rizika u kontaktu sa insektima. Što se tiče dama, da ne nose cvetne haljine, da ne nose teške parfeme, voćne pogotovo, koje mogu da privlače insekte. Onda da ne ostave nezaštićeno nešto gde može da sleti insekt, kao što su ostaci hrane, kao što je, recimo, neki sok ili tako nešto“, savetuje dr Jovičić.

Pored toga, ukoliko znamo da smo preosetljivi, u prirodu ne treba ići sam već sa nekim ko bi mogao da nam pruži prvu pomoć. U svakom slučaju, ukoliko ipak dođe do uboda, pacijenti treba da se hitno jave u nadležnu službu hitne pomoći, jer moraju imati u vidu da antihistaminici kod sistemskih reakcija organizma nisu dovoljni, ističe alergolog.

„Ukoliko je pacijent imao sistemsku reakciju, postoji vrlo velika šansa da ponovo ima sistemsku reakciju. I ukoliko ima lokalnu reakciju, postoji šansa od nekih 15 do 20 posto da prilikom sledećeg uboda dobije sistemsku reakciju“, dodaje dr Jovičić.

Šta izaziva alergijsku reakciju

Venom insekata u sebi sadrži brojne enzime koje pokreću čitavu seriju reakcija koje mogu da budu alergijske i mogu da budu pseudoalergijske. Ukoliko dođe do uboda više insekat, negde 15 ili 20, javljaju se toksične reakcije, navodi alergolog.

„Doza, odnosno količina venoma, recimo pčele, koja je dovoljna da usmrti čoveka je varijabilna od onoga što se procenjuje, ali se procenjuje da su neke brojke oko 500, znači akcidentalno ukoliko bi čovek naleteo na neku košnicu ili na neki roj pčela koji bi bio previše agresivan.“

Uglavnom kao posledica uboda insekta vrlo brzo dolazi do pojave otoka i crvenila, a kod uboda stršljena se javlja izrazito jak bol. Međutim, ukoliko se pojavi bilo koji drugi simptoma – generalizovani svrab kože, promene po koži, promena boje glasa, otok usana, kapaka – to su već alarmantni simtomi, naglašava dr Jovičić. U najtežim situacijama se javlja otežano disanje, dolazi do pada krvnog pritiska, nesvestice, vrtoglavice, čak i gubitka svesti.

Bilo bi dobro da pacijenti koji znaju da su alergični na ubod insekata sa sobom imaju neki dokument, karticu ili narukvicu na kojoj postoji oznaka da su preosetljivi, kako bi akcidentalno oni koji pružaju prvu pomoć imali mogućnost da adekvatno reaguju.

Alergijske reakcije kod dece

Deca, posebno ona koja imaju svetliji ten, često nakon vremena provedenog u prirodi, imaju crvene pečate na koži. Doktor Jovičić napominje da je u pitanju pre reakcija na sunčeve zrake, nego ubodi insekata.

„Ubodi insekata nisu toliko česti. Dešava se, na sreću, po nekoliko puta u životu. I mala je šansa da imaju multiple ubode insekata, pogotovo osa, pčela i stršljenova. Sve u svemu, ako niko nije naletio na neko gnezdo, ako niko nije bio napadnut od strane insekata, to će pre biti nešto drugo. I u suštini, te reakcije na sunce su mnogo manje, drugačije su po kvalitetu, obično nisu uvećane. Doduše, postoji i alergija na sunce, ali to je jako, jako retka bolest, tako da pre će biti neka druga asocijacija“, dodaje doktor.

Ambrozija sve ranije počinje da cveta

Očigledno sa sve toplijim vremenom dolazi do toga da je sezona cvetanja ambrozije sve duža, kao i drugih alergijskih biljaka. Ambrozija je već ušla u srednju koncentraciju polena, tako da se pacijentima koji su preosetljivi savetuje da već počnu sa uzimanjem terapije.

Osim polenskih alergija, poslednjih dana se javlja i vazomotorni rinitis koji izazivaju nagle temperaturne promene, odnosno ulazak sa velike vrućine u klimatizovane prostore, i obrnuto, ističe dr Žikica Jovičić, alegolog i imunolog.