Kako ograničiti prekomernu upotrebu mobilnih telefona kod dece, savetuje pedagog

Mnogi roditelji svesni su činjenice da njihova deca mnogo koriste mobilni telefon, a to zna i glumac Nenad Okanović. Njegovi sinovi su tinejdžeri i on primećuje da što su stariji manje vremena provode koristeći taj uređaj. "Meni je zanimljivo da nisu uopšte na društvenim mrežama, oni igraju igrice, koriste Redit i Ju-tjub. Trudimo se da obave obaveze, pa onda da rade slobodne aktivnosti", rekao je glumac. 

"Moja deca imaju šest i osam godina, a ono od čega bih krenula je od primera koji mi roditelji njima dajemo. Suprug Nikola i ja koristimo prekomerno telefone, onda je i nezgodno deci govoriti da im to ne treba. Neverbalna komunikacija je vrednija i bolje stiže do njih od svega što im se priča", rekla je pevačica Ana Štajdohar i dodala da njena deca nemaju zabranu da koriste telefon, ali i da im je dozvoljeno korišćenje telefona u određenoj meri: "Procenimo kada možemo time da ih nagradimo, to je postala nagrada kad se završe obaveze"

"Slušajući njih zaključujem da bi oni voleli da imaju svako svoj telefon, posebno ćerka koja ima osam godina. Kako ona kaže, a to priča od prvog razreda, da gotovo svi u njenom razredu imaju mobilne telefone. Mislim da će vreme pokazati koje posledice nosi prekomerna upotreba mobilnih telefona", rekao je Specijalni pedagog Milan Radovanović o prekomernoj upotrebi telefona.

Kako da znamo da li dete prekomerno koristi mobilni telefon?

"Nekada kada smo govorili o zavisnosti od interneta, kada se koristio kompjuter, tada smo mogli da govorimo o satima. Sada, kada je sve na telefonu, telefon je sve. Našim generacijama telefon je bio televizor, fiksni telefon, knjige. Meriti broj sati je zaista nezahvalno", rekao je specijalni pedagog Milan Radovanović i dodao da je važno obratiti pažnju da li dete ima posledicu kao što je popuštanje u školi ili ako ne izlazi iz kuće, kao i da li može da kontroliše upotrebu mobilnog telefona. 

"Postoje tri načina upotrebe telefona, to su: korisna, problematična i patološka upotreba koja se naziva zavisnošću od telefona. Bitno je da li dete ima kontrolu nad svojom željom i da li može da je kontroliše, kad su mala deca to je malo teže proceniti.", objasnio je specijalni pedagog Milan Radovanović. 

"Jedan kolega je pitao da li biste pustili dva deteta od pet godina sama u sobu sa čekićem na četrdeset i pet minuta. Najverovatnije da ne bismo, desiće se nešto. A pustimo ih same sa telefonima? Zašto?", zapitao se specijalni pedagog. 

Telefon kao "digitalna dadilja" na odmorima

Specijalni pedagog Milan Radovanović osvrnuo se na preteranu upotrebu mobilnih telefona tokom putovanja i odmora. Kako kaže, roditelji da bi smirili nemirno dete daju mu telefon. 

"Da bi dete jelo telefon mora da bude naslonjen na čašu jer u suprotnom neće hteti da jede. To će da stvori naviku kod deteta da sve radi sa telefonom u ruci.", istakao je Radovanović i dodao: "Većina aplikacija je besplatna, jer ste krajnji produkt vi i vaša pažnja".

Digitalni detoks

"Kad su bili manji izabrali smo kampovanje za odmor, izabrali smo gde nema interneta. Ovde nismo toliko zajedno, barem tada da budemo. Bili smo dvadeset i pet dana i nismo koristili telefon sve vreme.", prisetio se glumac Nenad Okanović.

"Odliv vremena je nešto čemu industrija video igara teži. U jednom trenutku su Netflix i jedna igrica bili dva najveća konkurenta u IT sektoru, u smislu ko će nas više navući da nam se vreme odlije.", rekao je specijalni pedagog Milan Radovanović. 

Ana Štajdohar: "Pustila sam deci "Metlu bez drške", oni primećuju lošu sliku i pitaju kada će se špica završiti. Sad shvatam koliko se skratila pažnja"

"Druženje preko interneta je potpuno legitiman vid druženja i prihvatljiv je, ali ne da je jedini.  Ako dođe do toga da se izgubi kontrola i da se formira sindrom zavisnosti, može da dođe do toga da se mesecima ili godinama ne izađe iz kuće, ali to se događa retko.", rekao je specijalni pedagog Milan Radovanović i dodao da se roditelji često uplaše da je njihovo dete zavisno od mobilnih telefona, ali da u praksi to baš nije čest slučaj: "Mali procenat dece će ući u problematičnu i patološku upotrebu i to je negde pet do deset procenata", rekao je pedagog. 

Dva istraživanja nude različite rezulatate, reakcija zavisi od tipa ličnosti

"Ne možemo praviti generalizaciju, ali primećujemo da će određena deca zaista postati agresivna. Tu imate istarživanje koje je pokazalo da agresivne video igre podstiču agresiju, a onda se pojavilo istraživanje druge gejmerske grupe koje je pokazalo da agresivne igre oslobađaju ljude od viška agresije. To zavisi od čoveka, neko će reagovati agresijom, a neko ne", objašnjava stručnjak. 

Da li je greška detetu oduzeti mobilni telefon?

"Greška je, ako je neko dete već formiralo problem onda tu može doći do nekog oblika agresije, autoagresije", kaže specijalni pedagog i dodaje da ograničenja moraju da postoje, ali i da su najbolja ona koja pokazuju sopstveni primer, tako je i nekorišćenje mobilnog telefona svih članova porodice nakon deset sati uveče."

Da li su današnja deca sposobnija za "multitasking" ili obavljanje više poslova istovremeno?

"Otvaraju više tabova istovremeno, na jednom ide jutjub, na drugome proveravaju šta se dešava na mreži, na trećem čita nešto navodno za školu.", osvrnuo se specijalni pedagog na upotrebu telefona kod dece i dodao:"To je potpuno rasuta pažnja, bila je ideja da će oni biti "multitasking generacija", ali oni su kao i mi. Postoji mali broj ljudi koji se rode da su talentovani za obavljanje više poslova istovremeno", objašnjava Milan Radovanović. 

Slabljenje porodice, kao mesta gde se priča i gde se rešavaju problemi, razvija probleme zavisnosti od video igara i mreža

"Radili smo jedno istraživanje, a IT industrija je to znala mnogo pre nas. Proučavali smo šta je to što deca, pre nego što postanu zavisna od video igara dobijaju, koju nezadovoljenu potrebu iz svakodnevnog života. A to su potreba za: važnošću, bliskošću i pripadnošću. Iz kuće nisu poneli osećaj - ovde sam važan, ovde pripadam, a u nekom onlajn svetu dobijam osećanje važnosti, bliskosti i pripadnosti. Roditelj dođe kući, umoran je, bavi se poslom, potreba da se odmori je bitnija od potrebe da sedne sa detetom i provede vreme. Kad smo krenuli da prezentujemo to po raznim konferencijama, ljudi iz IT sektora su rekli da to znaju ", objasnio je Milan Radovanović, specijalni pedagog. 

"Jedna video igra je optuživana da je stvorila fenomen internet zavisnosti  i skrenula pažnju javnosti, ali to se izgubilo. Mehanizam koji koriste video igre, isti mehanizam prenose socijalne mreže. Malo je zemalja u svetu zabranilo kockanje u video igrama.", naglasio je specijalni pedagog. 

Pevačica Ana Štajdohar uhvatila je decu da su pronašli stari mobilni telefon i krišom se povezali na društvene mreže, posledice je vrlo brzo videla. "Primetila sam da je ćerka počela da tverkuje (igra zadnjicom), pitala sam odakle pokreti. Ona ima osam godina, oni krišom gledaju gluposti koje nisu za njih. Teško je objasniti im zašto oni ne mogu, a neke drugarice u školi, na ulici mogu", prisetila se pevačica Ana Štajdohar. 

Kako napraviti razliku između razmaženosti i zavisnosti?

"Dete kad nauči da kada plače da ćeš mu vratiti nešto, ono će ponovo plakati i ponovo će dobiti svoje. Ako mu jednom daš, drugi put mu ne daš, ono neće plakati jer će znati da to nije način da dobije.", rekao je glumac Nenad Okanović.

Savet pedagoga - Stvorimo bliskost sa svojom decom

"Hajde da stvorimo sa njima bliskost i da nam budu važni, da budu deo naših života. Bitno je u nekom momentu krenuti, ne mora to da bude ne znam šta, sa svojom decom sam stvarao bliskost kroz šetnje. U tim šetnjama smo stvarali fenomenalnu konekciju.", rekao je pedagog Milan Radovanović i dodao da je u komunikaciji sa decom potrebno izbegavati opšta pitanja, kao što su: Kako je bilo u školi? Umesto ovakvih pitanja treba voditi razgovore tako da deca stvore utisak da su roditelji zaista zainteresovani za ono što im se dešava. 

Jasne granice moraju da postoje i treba insistirati da se poštuju.

"Odmalena bi trebalo krenuti sa jasnim granicama. Jedno je jasna granica, a drugo je zabrana. Granica je recimo da se ne može uspavljivati mobilnim telefonom. Mobilni telefon razbuđuje, luči određenu količinu dopamima", objasnio je specijalni pedagog Milan Radovanović i dodao da deca danas ne znaju šta je neprijatnost, već rastu u anksiozne osobe sa rasutom pažnjom. 

"Ta apstinencijalna kriza je retka u praksi, ona liči na apstinencijalnu krizu od psihoaktivnih supstanci, ali to je zaista retko u praksi.", rekao je specijalni pedagog i dodao: 

Češća kriza je nervoza, razdražljivost, kod nekih ljudi koji su stvorili zavisnost može da se desi glavobolja. Ne treba nasedati kada dete plače i ne želi da razgovara. Treba prihvatiti, uzeli ste mu izvor zadovoljstva, razumite da će biti neprijatno", objasnio je specijalni pedagog Milan Radovanović. 

 Montesori principi

"Često roditeljima kažem da pogledaju šta je Marija Montesori  svojevremeno govorila šta dete i u kom uzrastu treba da zna od obaveza, oni budu iznenađeni", rekao je specijalni pedagog i naveo kućne poslove koje bi dete sa osam godina trebalo da zna da obavi. Njegovo zapažanje je da roditelji govore da njihova deca ovakve obaveze ne umeju da urade.

Mentorski rad može da ima fenomenalan uticaj na decu

Specijalni pedagog Milan Radovanović istakao je da za dete može biti od velike koristi mentorski rad. "Mentor može fenomenalno da pomogne, zato neka deca, koja su se bavila sportom, super prođu u životu jer im je trener bio mentor", rekao je specijalni pedagog Milan Radovanović i dodao da mentor može da bude i neka bliska osoba ili nastavnik koji dete priprema za takmičenje, bitno je da ta osoba ima autoritet nad detetom.