Читај ми!

Revolucionarne vakcine biće najverovatnije deo terapije, a tek kasnije preventive bolesti

Vest da bi do 2030. godine mogle da stignu vakcine za rak i bolesti srca izazvala je veliku pažnju javnosti. Za one koji se bave biotehnologijom i biomedicinom to nije iznenađenje. O tome šta možemo da očekujemo od najavljenih vakcina, za RTS je govorila dr Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije.

Uz kardiovaskularne bolesti, rak je vodeći uzrok smrti u svetu. Samo u Srbiji, maligne bolesti odnesu više od 20.000 života godišnje, a dijagnozu rak dobije oko 40.000 ljudi. Ne zaobilazi ni mlade, ni stare.

Da li bi te podatke mogle da promene najnovije vesti koje su stigle iz kompanije Moderna“ o vakcinama koje bi mogle da stignu do kraja decenije?

Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije, dr Marija Gnjatović kaže da stručnjaci iz oblasti biotehnologije i biomedicine nisu iznenađeni najavom.

Na ovim platformama radi se godinama. Prvi naučni radovi o primeni RNK vakcina publikovani su početkom devedesetih godina. Nastajali su problemi, pre svega u stabilizaciji RNK koja nosi informaciju koju treba naš organizam, odnosno naše ćelije da proizvedu. Od devedesetih pa do nekoliko godina pre pojave kovid pandemije. Radilo se upravo na stabilizaciji i transportu RNK, dok su rezultati same primene tog koncepta odnosno prenosa genetske informacije za sintezu određenih proteina davali ohrabrujuće rezultate od početka ispitivanja“, objašnjava dr Gnjatović.

Kovid pandemija i primena vakcina tokom tretmana infektivne bolesti promenila je pristup primeni RNK tehnologije.

Kako ističe dr Gnjatović, dugo se radi na platformi gde se kao nosači koriste lipozomi, odnosno lipidne nanočestice. To je dalo najbolje rezultate.

„Ta prava istraživanja su i krenula pre nekoliko godina – 2017–2018. objavljeni su prvi radovi u kojima se govori kada se primenjuje lipidna forma nanočestica za stabilizatore“, istakla je dr Gnjatović.

Prema njenim rečima, rezultati postoje, a teško je reći dokle se stiglo jer se veoma veliki broj istraživačkih grupa time bavi.

Ni to što radi ‘Moderna’ možda nije ono što je postiglo najbolje rezultate do sada. Najviše rezultata postoji za karcinom pankreasa i melanome. Rezultati su ohrabrujući, ali se manje zna na koliko je pacijenata rađeno ispitivanje. Prema onome što se može naći u literaturi, mada nisu svi rezultati još ni objavljeni jer se neki čuvaju kao poslovna tajna, nije se još stiglo do treće faze kliničkih ispitivanja. Možda se sada kreće sa trećom fazom, tako da nas čeka duži put“, ukazuje dr Gnjatović.

Za neke forme i neke tipove karcinoma može se desiti da vakcine stignu i pre 2030. godine.

Hoće li vakcine biti preventivne ili deo terapije

Međutim, ostalo je nedorečeno da li će se vakcine koristiti kao prevencija, kao terapija ili i jedno i drugo.

Navikli smo na to da vakcina u tradicionalnom smislu znači preventivu, ali ovo je zapravo više terapija nego vakcina. Tretiraće se pacijenti u početnim fazama razvoja bolesti na osnovu analize nekih markera. Analiziraju se antigeni, odnosno proteini koje kancerske ćelije razvijaju u odnosu na zdrave ćelije. To se koristi kao informacija koju naš organizam treba da dobije iz RNK vakcine da bi počeo da sintetiše antitela i da stvara imunološki odgovor prema tom proteinu i da naš imunološki sistem na taj način napada ćelije karcinoma“, precizirala je dr Gnjatović.

Prema njenim rečima, u perspektivi bi te vakcine više bile preventiva, ali za sada je to ipak terapija.

Predstavnici „Moderne“ pominju kardiovaskularne bolesti, maligne, autoimune bolesti kao stanja za koja se razvijaju vakcine. Međutim, nema informacija o tome da li bi to sve bilo pokriveno jednom vakcinom.

Različite bolesti pobuđuju različite proteine koji su ključni za pokretanje imunološkog sistema tako da će se i različiti karcinomi tretirati različitim tipovima vakcina, a čak se ide do nivoa da to budu personalizovani pristupi i da se za svakog pacijenta priprema pojedinačna vakcina, odnosno terapija koja bi bila najefikasnija“, naglasila je dr Gnjatović i dodala da budućnost medicine leži upravo u personalizovanoj medicini.

Otkrića poput ovih pacijentima, lekarima, naučnoj zajednici, državama, donose nadu da ima rešenja i za najveće probleme.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 13. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво