Čuveni ruski oftalmolog o uspešnom lečenju katarakte

Četvrt veka iskustva, više od 35 hiljada operacija oka, specijalista je oftalmologije, oftalmohirurg i načelnik odeljenja za oftalmologiju severo-zapadnog državnog medicinskog univerziteta „Eta“ u Sant Peterburgu i direktor naučno – istraživačkog centra za hirurgiju oka pri državnom institutu „Fiodorov“.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, prof. dr Tahtajev Jurij Vitorovič istakao je da preko 30 miliona ljudi u svetu boluje od katarakte. Operacije koje se obavljaju su jedne od najuspešnijih u hirurgiji, u stanju smo da pacijentu vratimo vid, i da ga poboljšamo uklonivši one probleme koje je imao sa mogućnošću da svet vidi jasnim bojama.

„Bolest je povezana sa uzrastom, ali i sa urođenim stanjima i patološkim promenama. Obično se javlja u kasnijem dobu života. Učestalost pojave bolesti katarakte je oko 400, 500 ljudi na 15 000 ljudi. Naši pacijenti su stariji ljudi koji se obraćaju klinici za pomoć“, rekao je prof. dr Vitorovič.

Takođe ističe da današnje tehnologije koje se koriste u hirurgiji pomažu da se interveniše u ranijim fazama bolesti kod pacijenata.

„Maštamo da dobijemo sočiva koja bi bila providna kao u prirodi, postoje takve tehnologije. Danas se operiše i kratkovidost. Uspešnost izlečenja zavisi od medicinske kulture. Tehnologije koje se danas primenjuju u lečenju ove bolesti zahtevaju da katarakta sazri“, rekao je profesor.

Ističe da je glaukom bolest koja čoveka može da dovede do slepila i invaliditeta. Najvažnija je rana dijagnostika. On se ne leči , ali bolest može da se uspori.

„Veliki finansijski resursi usmereni su na lečenje glaukoma u svetu i primenu tehnologija, koje regulišu očni pritisak i oticanje tečnosti iz oka. Koriste se i laserske tehnologije koje su uspešne“, istakao je profesor.

Napominje da već 20 godina u Srbiji sarađuje sa Klinikom „Zenit“u Beogradu, na pokaznoj hirurgiji i programima. U Srbiji postoji odlična škola hirurgije i lekari su odlični. Problem bolesti katarakte ne treba zapustiti, jer se onad ne leči.

„Kod bolesti glaukoma, čovek postepeno gubi vid, a to ne primećuje, jer se sužava vidno polje. U Rusiji je izgrađen poseban sistem koji kontroliše pacijentima starijim od 40 godina rizike od pojave glaukoma, pre svega očni pritisak2, rekao je prof. dr Tahtajev Jurij Vitorovič.