Od gladovanja do prejedanja, zdravlje mora uvek biti prioritet

Gotovo dva miliona ljudi u Srbiji do kraja 2030. godine biće gojazno. Sve je veći broj obolelih od poremećaja u ishrani. S druge strane, nikad više informacija preko medija i društvenih mreža nije bilo o „zdravoj hrani“, „planskim dijetama“, „brzoj vitkosti“ za samo sedam dana, pred godišnji odmor ili venčanje.

Prema rečima nutricioniste Dragane Jevtić Strinavić, koja u KBC „Dragiša Mišović“ pravi jelovnike za pacijente sa poremećajima ishrane – umerenost, raznovrsnost i ravnoteža su osnova pravilne ishrane. Dijete koje obećavaju brz gubitak kilograma za kratko vreme ozbiljno mogu da naruše zdravlje. Oboleli od poremećaja ishrane često i opisuju da je njihov put u bolest počeo sa instant dijetom.

„Nepisano je pravilo da, osim jo-jo efekta koji će sigurno doći posle takvog režima – vraćanja izgubljenih kilograma, dođe još koji kilogram više kada se vratimo starim navikama. Takav režim od nekoliko dana vrlo često je zasnovan na gladovanju. Svako gladovanje kad-tad vodi u prejedanje“, objašnjava za Internet portal RTS-a dijetetičarka.

„Preporuke“ o hrani – od svinjske masti do 16-časovnog izgladnjivanja postavljaju nam, istovremeno, i standarde o lepoti i „idealnom“ telu. Počeli smo da jedemo ono što nije iz naše bašte, voćnjaka ili lokalne pijace kao što su na primer čija, kurkuma, kinoa... Ishrana je sve više čista matematika – unete i potrošene kalorija.

Svakom pojedincu, u skladu s polom, uzrastom, aktivnostima, zdravstvenim stanjem potreban je poseban plan ishrane, kaže Jevtić Strinavićeva. Trebalo bi pokazati više poštovanja prema svom zdravlju.

„Sve ostalo je mučenje organizma kojim ćete poremetiti funkcionisanje metabolizama. Telo pamti. Svaka naredna redukcija će se mnogo teže sprovesti”, ističe nutricionistkinja.

Jedenje samog sebe

Uticajne ličnosti promovišu kao zdrav način ishrane i za gubljenje kilograma autofagiju (fasting) ili privremeni post, koji se sastoji od 16-časovne faze gladovanja, kao i faze kada je hrana u periodu od osam sati dozvoljena.

Jevtić Strinavićeva autofagiju prevashodno ne preporučuje maloletnicima, neuhranjenima, obolelima od poremećaja ishrane, trudnicima, dojiljima, starima i dijabetičarima.

Posle gladovanja unose se veće količine hrane, a to može da izazove pankreatitis, čak i otkazivanje pankreasa, dok u fazi gladovanja može doći do kamenca i peska u organizmu, loše koncentracije i pamćenja. Rezultati autofagije, navodi, zavise od učestalosti ponavljanja, kao i kako se same faze sprovode.

„Ukoliko u tom takozvanom periodu uzimanja hrane i zdrav mlad organizam pojede velike količine hrane za kratko vreme, mogu se pogoršati mnogi metabolički parametri, šokirati organizam i ozbiljno ugroziti zdravlje”, upozorava nutricionistkinja. Termin autofagija u doslovnom prevodu sa grčkog jezika znači – jedenje samog sebe.

Objašnjava da se proces autofagije odvija na nivou ćelija – razgrađuje se sve što je štetno (maligne ćelije, bakterije, slobodni radikali...) za reciklažu, što dovodi do proizvodnje energije i regeneracije ćelija, podsećajući da je Japanac Jošinori Osumi 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za studiju u toj oblasti.

„Post nije za svakoga. Takvo ograničenje tokom dužeg vremenskog perioda, za mnoge je  frustrirajuće. Za autofagiju je potrebno da budete zdravi“, savetuje Jevtić Strinavićeva. Ističe i da još nije jasno, iako se polažu velike nade u prevenciji neurodegenerativnih i kardiovaskularnih bolesti, kakve dobrobiti ima redovna autofagija. „Sačekajmo da sto odsto bude naučno potvrđeno“, savet je nutricionistkinje.

Veganstvo kao mogući izbor

Burne rasprave u stručnoj javnosti vode se i o veganstvu – ishrani baziranoj isključivo na namirnicama biljnog porekla. Pobornici tvrde da takva ishrana spasava i smanjuje patnju životinjama, zdravija je i manje štetna po prirodu, dok kritičari ističu da ishrana bez mesa dovodi do deficita ključnih nutritijenata.

Dijetetičarka Jevtić Strinavić objašnjava da je kod veganske ishrane neophodna nadoknada proteina koji su prisutni isključivo u namirnicima životinjskog porekla, kao i vitamina B12 i D. Zato i postoje varijante veganske ishrane sa mlečnim proizvodima i jajima, ali i s pilećim mesom i ribom.

„Ova ishrana bazira se na žitaricama koje su izvori ugljenih hidrata, biljnih vlakana, proteina i vitamina B. Ako je kvalitet i kvantitet nutrijenata, esencijalnih sastojaka i energije odgovarajući, prihvatljiv je bilo koji od ovih vidova ishrane”, priča dijetetičarka.

Veganstvo ipak nije preporučljivo za decu zbog rasta i razvoja, trudnice, dojilje, kao i pacijente koji pate od poremećaja ishrane zbog restriktivnog izbora namirnica.

Hrana je kultura i uživanje

„Pravilna ishrana je adekvatan unos energetskih, gradivnih i zaštitnih materija u određenoj količini i odnosu, u skladu sa energetskim i nutritivnim potrebama. Planiranjem ishrane i pravilnim izborom namirnica, takva ishrana je moguća”, objašnjava dijetetičarka.

Hrana je više od potrebe – ona je i kultura i uživanje, kaže nutricionistkinja.

„Sve je moguće dobrom organizacijom – i u pogledu pravilnog izbora i planiranja obroka. Prioritet uvek treba da bude zdravlje, kao i da se u skladu s tim ponašamo“, zaključuje Dragana Jevtić Strinavić.