Да ли је истина да крцкање прстима изазива артритис

Лекар који је крцкао зглобове прстију једне руке сваког дана током више од 60 година – поделио је своје искуство, и дао одговор на сва упозорења, углавном мајки и бака, које су нам неретко поручивале да то никако не чинимо.

„Колико је крцкање зглобовима прстију опасно је често питање које ми постављају, и на послу али и пријатељи у свакодневном животу", каже др Ким Хајрих, реуматолог и професор епидемиологије на Универзитету у Манчестеру. И није ни чудо што ова навика изазива толико питања – чак 54 одсто нас има навику да крцка зглобове прстију, редовно испуштајући карактеристичне звуке пуцкетања док вртимо зглобовима.

„Зглоб прстију је веома узак простор и у њему се налази мало течности. Када људикрцкају зглобовима прстију, они привремено повећавају тај простор. Притисак пада и гас који је растворен у тој течности формира мехуриће – и пуцање тих мехурића је оно што узрокује звук", објаснила је др Хајрих.

Врста артритиса око које људи обично брину је остеоартритис – што је и најчешћи облик. То је болно стање које изазива отицање и укоченост зглобова, постаје све чешће како старимо.

„Не разумемо у потпуности узрок остеоартритиса, али генетика игра велику улогу. Траума, односно повреда зглобова је такође фактор ризика", додаје реуматолошкиња.

Вероватно је управо та повезаност са повредама оно што подстиче забринутост због крцкања зглобовима па су људи вероватно забринути да ће тако да оштете зглобове“, каже она.

Али да ли заиста може да се догоди стварна здравствена штета ако имамо навику да крцкамо зглобовима? Према мишљењу др Хајрих, докази говоре да – не.

„Истраживачи су посматрали људе са и без артритиса и питали их да ли крцкају зглобовима – није било разлике. Други су упоређивали људе који крцкају и не крцкају зглобовима прстију руке, користећи рендгенске снимке – опет, нема разлике", рекла је.

Можда је најпознатији пример један амерички лекар који је, у настојању да докаже да његова мајка није у праву, свакодневно крцкао зглобовима само једне руке током више од 60 година. Када су му коначно прегледане обе руке, није било знакова артритиса ни на једној.

Дакле, које врсте траума повећавају ризик од остеоартритиса? „То су спортске повреде, као што су прелом кости близу зглоба или кидање лигамената. Људи који већ имају другу врсту артритиса, као што је аутоимуно стање реуматоидни артритис, такође су склонији остеоартритису", каже Хајрихова.

Њен савет за превенцију артритиса стога се односи на одржавање здравог начина живота, редовну физичку активност и контролу телесне тежину.