Pevačica Goca Lazarević ušla u menopauzu sa 32 godine – zdravstveni rizici koje donosi klimaks

Menopauza je prirodni biološki proces koji se obično javlja između četrdeset pete i pedeset pete godine života. Ovaj proces je postepen i odvija se u tri faze: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Pored psihičkih promena, fizičke promene se takođe mogu desiti jer se telo prilagođava različitim nivoima hormona.

Pevačica Gordana Goca Lazarević otvoreno je govorila kako je prošla kroz period menopauze u koju je ušla u ranim tridesetim godinama. 

„Nažalost, sa 32 godine života, sreća da sam rodila decu pre toga. Mislim da je tome uzročnik stres. Ono što je posebno neprijatno u tom periodu je iznenadno znojenje. To je bilo neprijatno pred publikom, pred kamerama, odjednom vas oblije znoj.“

„Tek sa četrdeset godina su mi skrenuli pažnju da to nije prirodno i da nije normalno. Onda sam sa 40 godina otišla kod lekara i veštački sam izazivala ciklus od četrdesete godine do pedesete godine. Plašila sam se da mi se ne promeni glas, to je bila moja briga da glas ne počne da vibrira“, dodala je gošća RTS ordinacije.

„Valunzi su došli kasnije. To je tako strašan trenutak. U društvu si, negde za ručkom, lepo se središ, kad osetiš da se sliva, to je reka koja teče“, kaže glumica Suzana Petričević.

„Imala sam ciklus do 54. godine i onda se jednog meseca više nije pojavio i to je to. Uvertire je bilo, ali nisam bila svesna da je to uvertira i da to stanje ima veze sa tim. San je bio uvertira, već sa nekih 44 godine, počinjem da se budim i da ne mogu da zaspim.“

„Kada sam otišla na pregled, rekli su mi da postoje folikuli i da bi bilo dobro da tada produžavam taj period zbog kostiju, raspoloženja, energije. S obzirom na to da sam kao mlada imala nekih autoimunih bolesti, a moja majka i tetke su prošle kroz karcinom dojke, jedni lekari su savetovali da uzmem hormonsku terapiju, drugi da bi to možda moglo da bude kontraindikovano sa budućim karcinomom. I zamiliste, ja ništa nisam uzela i opet sam, u pedeset sedmoj godini, uspešno prošla kroz karcinom“, napominje Suzana Petričević.

Reč stručnjaka

"U području u kome mi živimo, naša geografska širina smatra normalnim ulaskom u menopauzu između četrdeset pete i pedeset pete godine, prosečno to je od pedeset druge do pedeset četvrte godine. Kad kažemo menopauza mislimo na poslednju menstruaciju. Sve što se dešava pre toga, a počinje od trideset devete, četrdesete godine i traje do ranih pedesetih, kada je ciklus potpuno regularan, tada počinju promene koje žene često ne prepoznaju i ne pridaju značaja, a zapravo su uvod u sve ovo što sledi.", objasnila je dr Mitrović Jovanović. 

"Postoje terapije i dobro je da je Goci produžen ciklus do pedesete godine. Naše preporuke su takve da ne bi trebalo počinjati hormonsku supstitucionu terapiju ako je prošlo od pet do sedam godina od poslednjeg ciklusa. Sada započinjemo, u okolnostima kada je menopauza nastupila rano, i do deset godina od poslednje menstruacije. To ne važi za žene koje su u klimaksu. Koje su, recimo, svoju menstruaciju imale sa pedeset četiri godine, nećete započeti hormonsku terapiju deset godina kasnije, jer to može da prouzrokuje ne samo povećanu učestalost karcinoma, nego i tromboze, infarkte, moždane udare."- naglašava ginekolog.

Hormoni nisu za svakoga, strog i individualan pristup terapiji!

"Sa horomonima oprezno, ja nisam protivnik, volim da ih ordiniram, ali samo tamo gde je potrebno.", kaže prof. dr Mitrović Jovanović. 

"Svaka žena je persona za sebe i svaka ima svoje iskustvo sa menopauzom. Nekom je to problem nesanice, nekom valunga, nekom sa nedostatkom energije, nedostatkom seksualne želje, promenom kilaže, nedostatkom koncentracije, zaboravnost, rasejanost, depresija. U tom periodu, žene često počinju da imaju problema sa neregulisanim šećerom, problem sa povišenim pritiskom, niko to ne povezuje da su na pragu perimenopauze, tako da strog i individualan pristup terapiji."- ističe doktorka.

Kako žene da prepoznaju simptome koji ukazuju da se period menopauze bliži? Da li nedostatak sna, kao kod glumice Suzane Petričević, može biti jedan od simptoma?

"Nemojte sad da počnu žene koje imaju četrdeset godina i redovan ciklus da se opterećuju time. Ali treba da znaju, kada odu na sistematski pregled, popričaju sa izabranim ginekologom i na tu temu. Ono što bih naglasila je da ako neko ima neredovan ciklus i mlađi je od četrdeset godina, da se javi ginekologu. To može biti znak i uvod u nešto što će doći pre nego što je biološki preporučeno."- objašnjava prof. dr Ana Mitrović Jovanović.

Šta je neredovan ciklus?

"Ako neka osoba ima ciklus jedanput mesečno između dvadeset tri i trideset tri dana, to je normalno. Nije neredovan ciklus ako par dana ide gore-dole. Problem je ako neko ceo život ima ciklus na dvadeset dva, tri dana. To je redovan ciklus, ali govori da će ta osoba ranije potrošiti količinu jajnih ćelija koje ima u sebi i sa kojim je rođena. I to treba da bude razlog da malo intenzivnije priča u vezi hormona sa svojim ginekologom."- kaže ginekolog.

Menopauza može početi ranije kod žena koje puše!

"Ono što od spoljašnjih noksi najviše utiče negativno na jajne ćelije i ubrzava njihovo propadanje je pušenje.", naglasila je doktorka. 

"Kada treba da damo hormonsku terapiju, ako je žena koja puši više od deset cigareta na dan, onda smo mi u obavezi da joj kažemo da ima povećani rizik od komplikacija hormonske terapije."

"I ono što je velika razlika je da li neka žena ima pridružene bolesti ili je zdrava. Ako ima bolesti sa kojima je živela do tih četrdesetak godina, tu tek treba biti obazriv, zato što je u tom periodu veći rizik od različitih drugih bolesti i novih komplikacija, ali ne treba praviti paniku.", objasnila je dr Ana Mitrović Jovanović. 

San i zdravlje - Zašto je spavanje važno?

"Promena noć za dan, što se tiče sna, to je nešto što znamo da ubrzava. Nikada san danju ne može da zameni san noću. Ljudski organizam funkcioniše po jasno definisanom satu koji ne može da se promeni. Zato apelujem na mlade ljude, koji menjaju noć za dan, da žive danju, a noć ostave za spavanje. Sad ne osećaju posledice, ali kada stignu biće kasno.", rekla je doktorka. 

Suplementi kao moćni saveznici tokom sva tri perioda - perimenopauze, menopauze i postmenopauze!

"Ono što mi znamo je da će pomoći magnezijum, pomoći će i vitamin D,  kome je potreban pomoći će melatonin. Indirektno dajemo da bi se u organizmu stimulisalo da priroda da svoj maksimum, a ne da mi samo ubacujemo veštačkke horomone.", ističe doktorka Mitrović Jovanović. 

"Ne slažem se sa reklamiranjem prirodnih preparata kao bezopasnih supstanci. Čak  čajevi i fitopreparati, u sebi mogu da sadrže različite aktivne supstance koje mogu umesto da vam koriste, da vam poremete i ono što je valjalo."

"U perimenopauzi je jako važno da imate fizičku aktivnost, brz hod, neke obične vežbe, jako je važna i ishrana. Nekim ženama pomaže autofagija, ali ne svakome, nekome prija, nekome ne prija."

Doktorka Ana Mitrović Jovanović je prokomentarisala i priču glumice Suzane Petričević koja nije uzimala hormonsku terapiju, a dobila je karcinom dojke: 

"Da ste uzimali hormone, svi bi mislili da je od hormona. Onaj ko će dobiti karcinom dojke, ne mora nikada u životu da uzme hormone. Pokazano je da primena prave hormonske supstitucije ili bioidentičnih horomona može da, u malom procentu, dovede do nastanka karcinoma dojke. Takve pacijentkinje, koje moraju da koriste hormone, gde je potencijalna šteta daleko manja od benefita koje će napraviti, moraju se intenzivnije kontrolisati.", rekla je doktorka Mitrović Jovanović. 

Koje preglede žena treba da obavi kada uđe u menopauzu? Da li je potrebno da proveri hormonski status? 

"Ima tu dosta zablude. Vama nije neophodno da proverite i da dokažete pacijentkinji koja ima pedeset godina da je ona u perimenopauzi. Dovoljno je da uradite sistematski ginekološki pregled, da proverite funkciju štitne žlezde i da uradite ultrazvučni pregled jajnika. Kada vi uporedite ono što vam je ona anamnestički rekla sa tim što ste videli, vi ne treba da je šaljete da ispituje celu listu horomna. Mnogo će biti korisnije da uradi presek krvne slike i biohemijskih parametara."-razjašnjava ginekolog.

"Često pacijentkinje kažu da su im dali horomone, a da ih nisu proverili. To je druga stvar kada neko ima trideset dve, tri godine, pa i četrdeset, a ima simptome menopauze. Tada proveravamo FSH, to je jedan hormon iz centralnog nervnog sistema, proveravamo hormon jajnika - estradiol, nikada jedan bez drugog, i proveravamo još neke horomene na osnovu kojih procenjujemo kakva je funkcija jajnika."

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović: "Česte urinarne infekcije, koje se besomučno leče antibioticima  u menopauzi, i vraćaju se u nedogled, se mogu nekada lečiti lokalnim davanjem estrogena."

"Kada pričamo o hormonskoj terapiji, mi se trudimo da hormonsku terapiju ženi preporučimo ili lokalno ili putem kože. Da se izbegne unos hormona kroz usta, da se zaštiti jetra i da se smanje neželjeni efekti hormonske terapije."

Da li je bezbednije da se maže krema nego da se piju tablete?

"Bolje je u kontekstu da se ne indukuju neki neželjeni efeketi na nivou jetre. Mogu da utiču na enzime jetre, mogu da utiču na faktore koagulacije.", kaže doktorka Mitrović Jovanović. 

"Ne mogu da se složim sa doktorima koji tvrde da svi moraju da uzimaju hormone. Ne, ne moraju. I to nije stav nijednog stručnog udruženja. Evo provereno, na najelitnijoj edukaciji iz Amerike, kažu strogo ograničeno tamo gde treba, u minimalnim dozama i kontrolisano.", naglasila je doktorka. 


Ko ne sme da prima hormonsku terapiju? Za koga je ona rizična?

"Karcinom dojke u porodici, ne znači da ta osoba ne može. Mnoga autoimuna oboljenja, žene koje su imale tokom trudnoće probleme sa embolijom, infarkt, moždani udar, to su sve pacijentkinje koje su u većem riziku da imaju neželjene komplikacije."

Terapija bioidentičnim hormonima

"Terapija bioidentičnim hormonima zvuči "bio", zvuči "prirodno", sve je to veštački, to su samo molekuli koji liče na molekule koje je naš organizam nekada pravio. Ništa to nije prirodno i svaki dodatak toga mora da bude strogo kontrolisan."- ističe ginekolog.

Da li se terapija uzima do kraja života?

"Ono što su naše preporuke je da, u zavisnosti od toga kada ste uključili terapiju, terapiju držite onoliko dugo koliko smatrate da je pacijentkinja u bezbednoj zoni, a vi je morate pratiti. Za nekog je to godinu dve, za nekog pet, a za nekog deset godina."

Dr Ana Mitrović Jovanović: "Vi možete da budete na hormonskoj supstituciji i da telo zadovoljite u hormonskom balansu, a da ciklusa nema."

Kada žena uđe u menopauzu, ako ne radi ništa po pitanju terapije, za koliko godina se očekuju zdravstveni problemi? 

"Možda nikada. Ne znači da svako u menopauzi ima posledice te menopauze. Ako imate problem sa neregulisanim šećerom, vi ste u daleko većem riziku da u menopauzi dobijete rak sluzokože materice.", zaključila je ginekolog prof. dr Ana Jovanović Mitrović za "RTS ordinaciju".