Šipurak, divlja riznica vitamina

Šipurak se od davnina smatra jednom od najdragocenijih biljaka jer sadrži velike količine vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih materija.

Rasprostranjen je po celoj Evropi, ali može da se nađe i na ostalim kontinentima.

Skoro svi narodi sveta od davnina smatraju šipurak veoma lekovitom biljkom od koje mogu da se koriste listovi, cvet i plod.

Čuveni nemački travar Kerber je još u 16. veku od šipurka pravio prašak za jačanje desni, Rusi su ga u istom periodu koristili za lečenje rana, bolesti bubrega i bešike, Kinezi za poboljšanje varenja, dok se na Tibetu upotrebljavao za lečenje tuberkuloze.

Čajevi od šipka otklanjaju prolećni umor, malaksalost, bledilo i ostale tegobe uzrokovane nedostatkom vitamina C.

Šipurak blagotvorno deluje na organe za varenje, podstiče izlučivanje mokraće, prevenira nastanak kamena u bubrezima i mokraćnim kanalima. Takođe, čisti krv, a koristi se kod upalnih procesa bubrega i mokraćnog mehura.

Čaj od cvetnih latica šipurka koristi se za lečenje hemoroida, dijareje i želudačnih grčeva.

Šipurak pomešan sa drugim lekovitim biljkama koristi se za lečenje mnogih drugih bolesti.

Plodovi šipurka beru se krajem leta i tokom jeseni, po lepom i suvom vremenu.

Prezreo i nedozreo šipak sadrži znatno manje korisnih sastojaka i zato treba brati isključivo tvrde plodove crvenonarandžaste boje. Inače, od plodova šipurka sprema se i izuzetno cenjen i ukusan džem.