Gruzijski čaj ponovo privlači ljubitelje aromatičnog napitka i turiste

Na zelenim brdima zapadne Gruzije berba čaja je u toku. Sestre Zgenti vode malu farmu čaja u suptropskom delu zemlje od pre devet godina. Pažljivo se bira i bere lišće na biljkama. One su deo novog talasa farmera koji pokušava da vrati staru slavu dugo zapostavljenoj industrijskoj grani.

„Rad započinjemo rano ujutru, radnice dolaze u osam sati i ostaju ceo dan. Kada sakupimo lišće čaja, stavljamo ga u specijalne korpe a zatim se prevozi do pogona za proizvodnju gde proces počinje“, kaže Lana Zgenti, susvlasnica farme čaja.

Njihovi preci su imali malu plantažu čaja, ali su usled ekonomske i političke krize devedesetih, kao i hiljade Gruzina napustili zemlju. Kada su se sestre vratile plantaža je bila u očajnom stanju, ali su odlučile da krenu u projekat obnove pa je za dve godine ponovo počela proizvodnja.

Proces proizvodnje ručno branog lišća počinje u malom pogonu koji se nalazi pored njihove kuće. Čaj se najpre isušuje a završava u vidu malih, crnih plodova spremnih da budu spakovani i prodavani. U toj zemlji se čaj uzgaja od sredine 19. veka, a suptropska klima na zapadu Gruzije je idealna za proizvodnju.

„Klima i region su veoma povoljni za uzgoj čaja u oblasti Gurija. Važno je reći da ne koristimo herbicide ili pesticide zbog hladnih zima i snega, čime se na prirodan način kontroliše razvoj štetočina. To nam omogućava da protiv insekata koristimo prirodna sredstva, bez veštačkih aditiva“, objašnjava Lana Zgenti.

Klima zaslužna za slatkasti ukus čaja 

Slično je i u obližnjem selu gde još jedna porodica pokušava da promeni sudbinu industrije čaja u toj zemlji. Farmu vode otac i sin, Dato i Gabrijel Tenišvili.

„U jednom trenutku su sve plantaže čaja bile zapuštene a sve velike fabrike su propale. Umesto čaja koji više nije bio isplativ ljudi su počeli da uzgajaju borovnice i lešnike i svi su uništavali zasade čaja“, navodi Gabrijel Tenišvili, suvlasnik farme čaja Teni.

Plantažu je osnovao otac Dato. Uzgaja se beli, crni i zeleni čaj, a kako tvrde, zbog klime, čaj ima fini, slatkasti ukus. Ipak, i pored postojanja sličnih farmi u oblasti Gurija, sadašnja proizvodnja je samo dva odsto nekadašnje, svuda su napuštene fabrike čaja kao podsetnik nekadašnje velike proizvodnje.

„U Gruziji sezona čaja traje šest meseci, od aprila do oktobra. Lišće čaja ima pola godine da dobije slatkoću, mikro i makro hranljive sastojke i da se pripremi za buduću vegetaciju. Gruzijski čaj je prirodno slađi od mnogih drugih“, istakao je Gabrijel Tenišvili.

U svetu raste interesovanje za gruzijski čaj pa se ovakvi mali proizvođači nadaju da njihovi napori neće samo dovesti do oživljavanja istorijski važne industrijske grane već i do procvata u budućnosti.