Društvene igre nisu izumrle, uče nas zajedništvu i društvenim normama

Pre 20, 30 godina, obično bismo se u ovo vreme, dok je zima, okupljali u kućama ili klubovima i družili uz društvene igre. Karte, monopol, riziko, jamb, svi ih imamo negde u kućama. Niti smo ih se odrekli, niti ih u ruke uzimamo. Neke se društvene igre, ipak, i dalje igraju.

Ako ste mislili da su društvene igre u Srbiji zaboravljene, prevarili ste se. U našoj zemlji postoje klubovi gde se mogu igrati društvene igre.

„Ovo je klub društvenih igara gde ljudi dolaze i sedaju kao u svaki drugi kafić jedino što imamo izbor od preko 500 igara. Ljudi sednu, plate dnevnu kartu. Četvrtak, petak i vikend su bukirani, dolaze velike ekipe, nekad je za jednim stolom bilo i po 10 ljudi“, kaže Miloš Vasiljević.

Devedesetih godina dolazi do revolucije u društvenim igrama. Postaju mnogo dinamičnije i nijedna se ne igra duže od 40 minuta.

Oni koji posećuju ovakve klubove kažu da je ovo jedan od načina da sa svojim prijateljima provode kvalitetno vreme.

Mnogo je kreativnije povesti dete u klub društvenih igara sa drugarima iz odeljenja nego pustiti ga da bude samo ispred monitora.

Od ideje zajedništva do monitoringa ponašanja

U društvu vršnjaka naučiće kako je to kad se pobeđuje, ali i kad se gubi.

„Društvene igre u nazivu imaju 'društvene', što znači da se odigravaju u društvu i treba da nas pripreme i nauče nekim društvenim normama i pravilima. Ako se društvene igre igraju izolovano, u smislu da nemamo ljude oko sebe, ne možemo na adekvatan način da spoznamo na koji način reagujemo u zajednici. Osim toga što kreiraju ideju zajedništva, teraju nas da pravimo monitoring sopstvenog ponašanja“, objašnjava Marija Manojlović, klinički psiholog i psihoterapeut.

Zaljubljenici u društvene igre kažu da je mnogo zanimljivije igrati u društvu. Nemojte bacati svoje stare društvene igre, možda ćete baš ove nedelje odlučiti da skinete prašinu sa njih i okupite porodicu i prijatelje. Osećaj zajedništva uvek je bolji od bilo koje pobede ili poraza.