Od leta drvenim monoplanom do Ekspa 2027 – izazovi Muzeja vazduhoplovstva

Srbija je početkom 20. veka išla u korak sa svetom kada je reč o vazduhoplovstvu. To je bilo najranije, pionirsko doba razvoja avijacije, kako kaže Petar Vojinović, osnivač portala Tango siks (Tango six), zapravo izmišljanje cele te nove aktivnosti.

Pionir srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić bio je računovođa, ali je pre toga, kao i braća Rajt, bio zainteresovan za biciklizam.

„Učestvovao je u raznim biciklističkim trkama. Kao braća Rajt je od početnih veština sklapanja svojih bicikala došao nekako do informacija, dakle ono što su oni uradili samo sedam godina ranije. Od nekih lakših materijala, pruća, uz motor koji je tada bio zapravo najkompleksniji deo te letelice, koji je uvezao iz Francuske, uspeo da sklopi letelicu koju možemo da vidimo u Muzeju vazduhoplovstva, odnosno njenu repliku“, objašnjava Vojinović.

Prema njegovim rečima, Sarić je kasnije, u starosti, učestvovao u izgradnji replike njegovog prvog vazduhoplova koji je imao točkove koji su skinuti od bicikla.

Između 1907. i 1913. godine, veliki broj pionira, „inficirao" se vazduhoplovstvom u vojnom i civilnom delu, a prvi Srbin koji je leteo avionom bio kralj Aleksandar Karađorđević u Parizu.

„Tako je i počelo naše Ratno vazduhoplovstvo, evo sada imamo tu poveznicu sa narudžbinom novih višenaminskih borbenih aviona. Naši piloti tada su prvi put odlazili u Francusku, tamo se obučavali. Tada je i naše Ratno vazduhoplovstvo bilo među prvih deset na planeti, a kasnije i nacionalna avio-kompanija“, priča Vojinović.

Počeci prevoza putnika i pošte

Tih godina sve je počinjalo – prevoz putnika, prevoz pošte i korišćenje sprava koje se, kako se tada govorilo, kreću po vazduhu u vojne svrhe.

„Onda su Sarić, pa potom Edvard Rusijan, Slovenac, koji je isto u toj zaostavštini jugoslovenske vazduhoplosti takođe prvi poleteo iz Beograda, i Merčep. To je, dakle, trojica, da kažemo, najaktivnijih pionira koji su zapravo svojom nekom inicijativom, uz informacije šta se dešava pre svega u Francuskoj, leteli sa letelicama koje su bile, recimo, Sarić je nakon toga napravio svoju drugu verziju aviona sa sopstvenom konstrukcijom motora, kada je bilo prilično, ovako, da kažemo, teško i izazovno napraviti, to su bili mali četvrotaktni motori, ali je on to uspeo", objasnio je gost RTS-a.

Vojinović dodaje da su danas inovacione aktivnosti u vojnom i u civilnom delu avijacije zavisne od kapitala i od tržišta: „I tu, nažalost, nemamo sada konkretno, da kažemo, originalne proizvode u ovim manjim avionima. Imamo dve fabrike, konkretno, aviona, Utvu u Pančevu i Aeroist nekada u Kraljevu. Ali je to, da kažemo sada sve, adekvatno, današnjem vremenu, bez toliko, nažalost, inovacija".

Replika aviona, monoplana iz 1910. godine je u Muzeju vazdohoplovstva koji trenutno ne radi.

„Kad se završio Drugi svetski rat nije bilo vremena da se svi ti silni avioni koji su korišćeni u Prvom, Drugom svetskom ratu i u civilnoj aviaciji da se prikupe. Onda su neki entuzijasti to počeli da rade, napravili Muzej vazdohoplovstva, ali je to, nažalost, uvek išlo veoma teško.

Ko će da finansira onu impozantnu zgradu koju vidimo na Surčinu, koja je toliko i brzo morala da se napravi, da nikad nije dobila ni upotrebnu dozvolu... Ona jeste arhitektonski prelepa, ali nije bila nikada toliko adekvatna za čuvanje letelica, pa je onda to bilo dvojno vlasništvo vojske i civila, pa je onda Ministarstvo odbrane preuzelo vlasništvo nad muzejima.

Ministarstvo obrene nema toliki baš budžet, i nije to njihov posao da održavaju takvu instituciju...", kaže Vojinović, i objašnjava da je na kraju Vlada Srbije „presekla" i spojila celu priču sa manifestacijom Ekspo 27, odnosno dala na upravljanje, u kontekstu građevinske izgradnje i organizacije menadžmenta projekta, renoviranja te institucije firmi Aerodrom Nikola Tesla, koja je do dolazka koncesionara aerodroma Beograd upravljala aerodromom.

Arhitektonski prelepa zgrada kojoj je potrebno renoviranje

„Kad je došao koncesionar, oni su sada posmatrači te koncesije, ali kao kompanija koja će, kada koncesija istekne da dobiju nazad Beogradski aerodrom, oni i dalje rade razne slične stvari, pa su napravili poveznicu da oni obave tu duboku rekonstrukciju u kontekstu instaliranja mnogo više nekih komercijalnih sadržaja", ispričao je Vojinović.

„Zgrada se treba renovirati, zato što je koliko god da izgleda arhitektonski prelepo, nažalost nije izgrađena po muzeološkim standardima. Tu je potrebno dosta investicionog ulaganja, i to će sada sve biti urađeno u sklopu tih turističko-ekonomskih ciljeva koje zapravo ima Ekspo, jer je muzej jedna od prvih stvari koje stranci vide, a tada će ih u tom periodu biti mnogo više", zaključio je Petar Vojinović, osnivač portala Tango siks. 

Rekonstrukcija Muzeja mora da traje zbog kompleksnih radova, i trebalo bi da se završi 2027. godine, najavljuje Vojinović.