Kartograf iz hobija, pravi istorijske karte koje se ne bave ratnim zbivanjima

Na kartama prikazana središta srezova, struktura verskih zajednica, ali i podaci o broju pismenih. Najmanje ih je u Kraljevini Jugoslaviji bilo u Kačaniku i Gori, a najviše u Ljubljani, Celju i Ptuju. Ovo su samo neki od podataka koje je na svojim kartama obradio i prikazao Dušan Dačić.

„Zbog moje želje ka preciznom shvatanju prošlosti i da uvidim neke stvari koje možda nisu učene u školama, jer mi učimo iz rata u rat se nekako uči istorija, a ove karte ne obuhvataju ratne događaje 19. i 20. veka već govore o nekim jednostavnijim, životnijim i svakodnevnim temama“, kaže Dušan Dačić, student master studija Pravnog fakulteta u Beogradu.

Prvu izložbu sa četrdesetak karata koje prikazuju period razvoja srpske države od prvog popisa u Kneževini Srbiji do poslednjeg u Kraljevini Jugoslaviji predstavio je mladi kartograf u Zavičajnom muzeju u Paraćinu. Želja mu je bila da na zanimljiv način prikaže prvi vek srpskih i jugoslovenskih popisa na kartama.

„Ulaganje vremena je ono što odlikuje karte jer one zahtevaju preciznost i zahtevaju, kako bih rekao, ako ne tačnost, onda jednu disciplinu redovnog prikazivanja podataka na šablonski način“, naglašava Dušan.

Njegovu stranicu na društvenim mrežama prati više od 50 hiljada ljudi iz Srbije i regiona koji često daju i predloge za nove karte. Svaka od njih, kaže Dušan, mora da bude pregledna i precizna.

„Mora da postoji dodir autora, ali da on ne preraste u subjektivni prenos ideja, već da budu objektivno prikazane ideje, ali uz jedan pečat autora“, dodaje kartograf iz hobija.

Master prava intelektualne svojine po prirodi je perfekcionista, a mašta mu, kaže, daje krila da na kartu smesti i tačne podatke o rasprostranjenosti srpskih slava i ornamenata na narodnim nošnjama.