Zašto profesor sa Harvarda tvrdi da je možda pronašao delove vanzemaljske letelice

Pošto je proveo godine proučavajući noćno nebo u potrazi za znakovima vanzemaljskog života, astrofizičar sa Harvarda, profesor Avi Loub, veruje da je pronašao dokaz njihovog postojanja na dnu Tihog okeana.

Profesor Loub je upravo završio ekspediciju koja je koštala milion i po dolara, u potrazi za znacima misterioznog meteora nazvanog IM1 koji se srušio kod obale Papue Nove Gvineje 2014. godine i za koji se veruje da je došao iz svemira.

Ovaj šezdesetjednogodišnjak je za Indipendent rekao da je nadgledao tim istraživača dubokog mora koji su pronašli 50 sićušnih sferičnih komada, ili rastopljenih kapljica, koristeći magnetne sanke koje su bačene sa ekspedicionog broda „Silver star“ dva kilometra ispod površine okeana.

Veruje da su sićušni objekti, veličine oko pola milimetra, najverovatnije napravljeni od legure čelika i titanijuma koja je mnogo jača od gvožđa koje se nalazi u običnim meteorima.

Sada su potrebna dalja ispitivanja, ali profesor Loub veruje da ili imaju međuzvezdano poreklo, ili da ih je napravila napredna vanzemaljska civilizacija.

Profesor Loub je bio šef Katedre za astronomiju Harvarda od 2011. do 2020. i sada vodi univerzitetski projekat „Galileo“, koji uspostavlja opservatorije otvorenog koda širom sveta za traženje znakova NLO-a i međuzvezdanih objekata.

Dugo je izazivao kontroverze zbog svog snažnog uverenja da su vanzemaljci posetili Zemlju.

U svom bestseleru iz 2021. godine Vanzemaljsko: Prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje, profesor Loub je tvrdio da je „Oumuamua – svemirska stena u obliku palačinke veličine fudbalskog terena, koja je naučnicima bila vidljiva 11 dana 2017 – mogla da bude samo međuzvezdana tehnologija koju su stvorili vanzemaljci“.

Njegove ideje su ga dovele u sukob sa velikim delom naučne zajednice. Ali naučnik nazvan „lovac na vanzemaljce sa Harvarda“ kaže da su njegovi oponenti „arogantni“ da uvaže njegove nalaze.

Predmeti će sada biti vraćeni na Harvard na ispitivanje kako bi se potvrdio njihov sastav. Ali za profesora Louba, „čudesno“ otkriće je dodatno opravdanje da njegove neortodoksne metode donose plodove.

Izuzetak

Njegova potraga je počela 2019. godine, kada je IM1 privukao pažnju njegovog istraživačkog tima dok su pregledali Nasin katalog meteora u potrazi za nepravilnim svemirskim kamenjem otkrivenim oko Zemlje.

IM1 se istakao svojom velikom brzinom – putovao je 95 odsto brže od obližnjih zvezda – i činjenicom da je eksplodirao mnogo niže u Zemljinoj atmosferi od većine meteora.

„Objekat je bio čvršći od svih (272) drugih svemirskih stena zabeleženih u istom Nasinom katalogu“, navodi prof. Loub.

On i njegov kolega sa Harvarda Amir Siraj izračunali su sa 99,999 odsto pouzdanosti da je IM1 doputovao na Zemlju sa druge zvezde.

Njihov rad je prvobitno bio odbijen za objavljivanje u akademskom časopisu, i nisu mogli da dobiju pristup ključnim poverljivim podacima američke vlade o IM1.

Zatim su u aprilu prošle godine američke svemirske snage pisale Nasi da je glavni naučnik američke komande za svemirske operacije potvrdio da je brzina IM1 „dovoljno tačna“ da ukazuje da dolazi iz međuzvezdanog svemira.

Koristeći kombinaciju podataka Ministarstva odbrane i seizmoloških očitavanja, profesor Loub je uspeo da ugrubo izračuna oblast na koju su pali ostaci iz IM1.

Odatle je uspeo da odredi najverovatniji put meteora tokom eksplozije i izbacivanja tereta.

Zahvaljujući donaciji od jedan i po milion dolara dobijenih od američkog preduzetnika Čarlsa Hoskinsona, osnivača blokčejn kompanije „Kardano“, profesor Loub je okupio najbolji tim istraživača okeana na svetu, po njegovom mišljenju.

Sredinom juna, profesor Loub je krenuo iz svog doma u Konektikatu na put ka Papui Novoj Gvineji.

Nekoliko dana ranije, bivši obaveštajni oficir američkog ratnog vazduhoplovstva Dejvid Gruš izašao je u javnost sa tvrdnjama da je NLO operativna grupa Ministarstva odbrane skrivala informacije o tajnom programu izvlačenja NLO-a i da poseduje svemirske letelice koje nije stvorio čovek.

„Lakše je tražiti činjenice o vanzemaljcima na dnu Tihog okeana nego ih dobiti od vlade“, napisao je profesor Loub u ekspedicijskom časopisu na Medijumu u to vreme. Primetio je i da se u široj javnosti menjaju stavovi o mogućnosti postojanja vanzemaljskog života.

Međuzvezdana ekspedicija

Ekspedicijski brod „Silver star“ je 14. juna krenuo ka procenjenoj zoni sletanja meteora u Tihom okeanu oko 84 kilometra severno od ostrva Manus, Papua Nova Gvineja.

„Postoji oko 850 jezika u Papui, lingvistički najraznovrsnijem mestu na Zemlji“, napisao je profesor. „Ipak, ako ekspedicija pronađe komad sa vanzemaljskim natpisom, dodaćemo novi jezik ovom mestu.“

Nakon što je stigla na lokaciju, posada je bacila u okean magnetne sanke široke jedan metar koje su dugačkim kablom bile pričvršćene za brod. 

Posada je počela sa prikupljanjem kontrolnih uzoraka vulkanskog pepela sa dna okeana izvan procenjene putanje IM1. Otprilike nedelju dana od početka ekspedicije, došlo je do otkrića kada su sanke pokupile prve „sferične metalne komade“.

Sfere se formiraju kada meteori i asteroidi eksplodiraju i pronađene su na mestima udara širom sveta. „Maleni metalni biseri“ bili su toliko mali da ih je bilo teško pokupiti pincetom“, rekao je profesor Loub.

U svom tekstu profesor je naveo da im je pronađeni materijal isprva izgledao kao komadići zarđalog gvožđa. Ali kada su ih ispitali pod fluorescentnim rendgenskim zracima, istraživački tim je utvrdio da je to najverovatnije legura čelika i titanijuma, poznata i kao S5 ili čelik otporan na udarce. Snaga čelika S5 je znatno veća od snage gvozdenih meteorita, dodao je Loub.

Pod mikroskopom su izgledali ‘prelepo’. Jedan od njih je ličio na Zemlju, mnogi od njih liče na zlato“, dodaje. „Moja ćerka je pitala da li može da dobije jedan za ogrlicu. Rekao sam joj da su premale da bi mogao da se provuče konac kroz njih.“

Objekti će biti odneti u opservatoriju Harvard koledža, gde će ih tim istraživača analizirati radi poređenja sa drugim ostacima meteorita.

Umesto da traži iglu u plastu sena, profesor Loub je ubeđen da je njegova „međuzvezdana ekspedicija“ pronašla sitne ostatke vanzemaljskog oblika života usred okeana.

Poslednjeg dana na moru, nakon što su sakupili 50 kuglica sa prvog prepoznatog međuzvezdanog meteora, profesor Loub i njegov tim otvorili su flašu šampanjca na palubi „Silver stara“.

„Okean je kao muzej. Da je pao u pustinji Sahara, do sada bi bio prekriven peskom. Te sitne kapljice pale su na dno okeana, čekale devet i po godina, dok ih naš magnet nije privukao. Cela ova priča je prosto neverovatna.”

Za istraživača koji je napisao više od hiljadu teorijskih istraživačkih radova, pronalaženje sićušnih objekata na dnu okeana bilo je uzbudljivo iskustvo. „Protekle dve nedelje bile su najuzbudljivije nedelje u mojoj naučnoj karijeri“, rekao je za Indipendent.