Šta je potrebno za uspešnu restauraciju starog radio-aparata

U epohi elektronike i digitalizacije, restauracija radio-aparata iz tridesetih godina prošlog veka izazov je za restauratore, kako zbog kombinacije i osetljivosti materijala, tako i zbog njegovog potpunog vraćanja u funkciju.

„U pitanju je ‘Standard’ radio-aparat koji ima zvučnik. Ono što bih rekla, na osnovu istraživanja, tridesetih i dvadesetih godina 20. veka, koristio se bakelit, prva termoaktivna plastika. Na osnovu te informacije ja zasigurno znam da je predmet iz tog perioda. Pored bakelita, prisutni su tkanina, papir, postoje metalni delovi i delovi izrađeni od drveta“, objašnjava Sanja Majstorović, restauratorka Muzeja nauke i tehnike.

Konzervatorsko-restauratorski rad podrazumeva poštovanje svih navedenih materijala od kojih je izrađen predmet. Potrebno je najpre izvršiti postepeno, selektivno čišćenje, a zatim strukturalna konzervacija, što podrazumeva nadoknadu nedostajućih delova. Pre svega, napominje restauratorka, vrši se izrada dokumentacije za svaki predmet, intenzivno praćenje i fotografisanje celog konzervatorskog procesa.

„Vrlo često imamo sve materijale. U ovom muzeju se ništa ne baca i iz tog razloga ja uvek mogu da pronađem autentične materijale, ali naravno, ukoliko ih nemam, uvek postoje na tržištu materijali koji se mogu iskoristiti. Tu je uvek taj kreativni proces rada visoko cenjen, tako da za sve uvek ima leka“, ističe Majstorovićeva.

U Muzeju nauke i tehnike izuzetno je značajno vraćanje predmeta u radno stanje, svaki put kada za to postoji mogućnost, ali istovremeno i negovanje patine i očuvanje traga vremena ostavljenog na njemu.

U slučaju konzervacije zvučnika radio-aparata nakon izrade dokumentacije, sledi rasklapanje i otprašivanje.

„Prašina je najveći neprijatelj organskih i neorganskih materijala, a to je prvi korak unutar konzervatorskih radova. Sledeći korak je da se prema svakom ovom delu odradi adekvatna konzervacija i restauracija, kao i da se ne potenciraju previše jake i toksične hemikalije i da se koriste zaštitne rukavice i odgovarajuća oprema, kako bismo sačuvali sebe, ali i predmet“, napominje restauratorka.

Konzervatori uvek moraju da rade u rukavicama jer masnoća sa prstiju utiče na predmet tokom vremena. Budući da svaki predmet postepeno stari restauratori uvek nastoje da idu tri, četiri koraka unapred.

„U ovom slučaju, papir je neadekvatno konzerviran, postoje problemi, rascepi, naznake prašine, postoji krtost predmeta, odnosno papira. To ćemo regulisati tako što ćemo fizički otkloniti insert koji povezuje papir i podlepićemo ga značajno tanjim ‘japan’ papirom koji neće oštetiti originalan“, objašnjava restauratorka.

U slučaju tekstila, jako je bitno korišćenje adekvatnih hemikalija. Pošto je tekstil takođe jako osetljiv, potrebno je uraditi probe čišćenja pre nego što se krene sa samim zahvatom.

„Ovaj tekstil na sebi sadrži naznake lepka, korozije, mrlja od vlage, što se može donekle sanirati, tako da će se tekstil oksalnom kiselinom čistiti i jako je bitno da isperemo oksalno kiselinu iz tekstila“, dodaje Majstorovićeva.

Pošto je drveno kućište radio-aparata u vrlo dobrom stanju, rade se minimalni zahvati koji su najcenjeniji u konzervaciji i restauraciji. Mikrofiber krpom se očistiti spoljašnost i unutrašnjost kućišta, a kao preventivna mera, unutrašnjost se voskira kako bi se sačuvala od vlage i prašine koje uvek nađu put.

Radio-aparat „Standard Rex“

Radio-aparat „Standard Rex“ u kompletu sa zvučnikom „Solofon“ proizveden je u fabrici „Standard“ u Budimpešti 1931/1932. godine i predstavlja jedan od prvih modela ovog proizvođača. Aparat je dolazio u masivnom drvenom kućištu od plemenitog drveta sa dodatkom ukrasnih detalja od mesinga. Konstruisan je da prima duge i talase srednje dužine.

Koristio je elektronske cevi domaćeg, mađarskog, proizvođača „Tungsram“, i to šest cevi različite funkcionalne namene u sklopu radio-aparata. Elektronske cevi služile su za promenu frekvencije prilikom izbora stanica, pojačanje i održavanje stabilnog napona. Napaja se naizmeničnom strujom, pri čemu ima mogućnost promene napona selektorom napona mreže u rasponu od 90 do 240 volti.

Sa zadnje strane nalaze se otvori za ventilaciju kako ne bi došlo do pregrevanja lampi i četiri izlaza po jedan za slušalice i gramofon, a dva za gramofon.

Radio-aparat je došao u kompletu sa visokokvalitetnim magnetnim zvučnikom „Solofon“. Zvučnik je izrađen od bakelita, proizvod je iste fabrike, impozantnih dimenzija i dominira kompletom.

U to vreme se prilikom dizajniranja uređaja mislilo i na estetski doživljaj slušaoca, a ne samo na puku funkcionalnost. Radio-aparat Muzeju nauke i tehnike poklonila je Dragana Kislovski sredinom 2022. godine. Nakon restauracije planirano je njegovo izlaganje u stalnoj postavci.