„Технолошки допинг" – како у „супер патикама" брже претрчимо маратон

„Супер патике“, како их данас назива атлетски свет, последњих година постале су једна од највећих тема у професионалном и рекреативном трчању. Управо у таквој обући, кенијски атлетичар Себастијан Саве успео је да истрчи Лондонски маратон за мање од два сата, што је поново отворило питање колико технологија утиче на спортске резултате. О овој теми за РТС је говорио професор физичког васпитања са ДИФ-а Иван Ћук, који је објаснио шта заправо издваја „супер патике“ од класичне спортске обуће.

„Супер патике су патике у којима је оборен тренутно светски рекорд у маратону. Карактерише их то што су изузетно лагане. Ове конкретно које је носио Саве су негде око деведесет седам грама, што практично не осећате да имате на себи“, рекао је Ћук.

Додао је да такви модели углавном садрже карбонске плочице које помажу тркачима да ефикасније користе енергију током трке: „Тренутно је дозвољена једна или две те плочице. Постоје одређена ограничења, али су такве патике свакако доста помогле да се тај рекорд обори".

Говорећи о граници између технолошког напретка и фер-плеја у спорту, Ћук је подсетио да Светска атлетика покушава да пронађе баланс између иновација и очувања равноправности.

„Дебљина ђона је тренутно дозвољена до четири центиметра, тако да не могу званични рекорди да се обарају са обућом која има дебљи ђон“, објаснио је Ћук.

Као пример навео је и незванични светски рекорд на 100 километара, где су такмичари користили патике са ђоном дебљине 65 милиметара: „То изгледа као да трче на некој пени. Таква опрема им је доста значила да оборе тај незванични рекорд“.

Ипак, када је реч о рекреативцима, Ћук упозорава да врхунска технологија не мора нужно да донесе и боље резултате.

„Углавном саветујем да не купују те супер патике, јер су оне намењене елитним тркачима који имају изузетно добро развијене механичке способности“, рекао је он.

Објаснио је да карбонске плочице у таквој обући омогућавају снажнији одраз, али да рекреативци често не могу да искористе њихов пун потенцијал.

„Ако трчите спорије и немате ту еластичност, не можете да искористите потенцијал таквих патика. Притом, то може и да вам штети јер ризикујете повреду зато што не газите правилно“, нагласио је Ћук.

Да ли скупља опрема обавезно значи и боље резултате

Професор Ћук сматра да рекреативци често траже „лакше решење“, верујући да ће скупа опрема заменити систематичан тренинг.

„Када им кажем да морају више да раде тренинг снаге и да поправе технику трчања, они онда виде рекламу: ‘Купи патике које ти пет одсто побољшавају резултат’. И лакше им је да то плате него да тренирају“, нагласио је.

Према његовим речима, већина познатих брендова има моделе средње класе који су сасвим довољни за већину тркача.

„Бирате обућу која вам је удобна. Било шта из тог средњег ценовног ранга углавном нећете погрешити“, рекао је Ћук.

Осим саме опреме, наглашава да су за рекреативце најважнији правилан тренинг, реални циљеви и постепен напредак.

„Они нису професионалци, немају врхунски опоравак, немају тим који стоји иза њих. Углавном не спавају довољно, имају породицу и посао, и зато треба бити реалан“, поручио је.

Као један од најважнијих савета издвојио је тренинг снаге, посебно када је реч о превенцији болова и повреда: „Најбоља превентива је тренинг снаге. Ако су мишићи довољно снажни, они ће амортизовати ударце приликом трчања. Ако не, онда се оптерећење преноси на зглобове“, објаснио је Ћук и поручио да је најважније да људи који почињу да трче пронађу личну мотивацију и да не подлежу трендовима.

„Да не робују трендовима и да не упадну у замку да по сваку цену јуре резултат. Једноставно, треба да буду реални према себи и да уживају у трчању, јер је то суштина“, закључио је Ћук.