Otkrivanje formule „Koka-Kole“

Opšte je poznato da je posle reči okej, u svetu najpoznatija reč „koka-kola“.

Poznato je i da je istoimena kompanija, pored „Pepsija“ i kompanije „Nestle“, jedan od najvećih proizvođača plastične ambalaže u svetu, da troši velike količine vode u proizvodnji, kao i da njihova pića imaju mnogo šećera.

Manje je poznato da ova kompanija ne beži od ovakvih optužbi i da već ulaže velike količine novca da bi smanjila štetnost u svojoj globalnoj proizvodnji.

Zato je kao ambiciozne ciljeve, pored ostalih, postavila i da do 2030. godine uvede reciklažu svih svojih limenki i boca.

Kompanija ističe da je od 2015. godine ispunila cilj i da vraća svu vodu koju koristi u proizvodnji.

Kako za RTS kaže direktorka za spoljne komunikacije centralne i istočne Evrope Anastasija Sidari, glavni razlog za to je što ovaj svetski gigant razume odgovornosti u modernom poslovanju.

„Ako danas želite da rastete, to je jedini način. Pored toga što morate da budete brži od konkurencije, to takođe morate da radite na pravi način. Mora da bude korisno na više načina, moramo da razmišljamo o tome ko smo u odnosu na svoje potrošače, ali i kako se ponašamo prema svetu. Ne postoju drugi način da ostanete održivi“, kaže direktorka Sidari.

Zato je kao glavne ciljeve održivosti u poslovanju „Koka-Kola“ postavila tri prioriteta –otpad, vodu i ljude.

Otpad, jer se milion boca kupi u svetu svakog minuta, a polovina od njih završi u okeanima.

Voda, jer će, prema procenama, do 2025. godine blizu dve milijarde ljudi živeti u uslovima oskudice vode.

I ljudi – posebno mladi i žene, koje ova kompanija prepoznaje kao grupe koje u budućnosti treba da podrži.

Svet bez plastike

„Koka-Kola“ ulaže milione dolara kako bi ostala jedna od vodećih kompanija u svetu i po smanjenju plastike i plastičnog otpada.

Postavili su cilj da do 2025. godine sva njena ambalaža bude 100 odsto „reciklabilna“. Kao i da u budućoj proizvodnji barem polovina svih boca „Koka-Kole“ i njenih filijala – punionica, sadrži materijal koji će se reciklirati.

Pokrenuli su i kampanju nazvanu „Svet bez otpada“, koja bi trebalo i da poboljša ugled „Koka-Kole", kao multinacionalne kompanije od koje javnost očekuje više „građanske svesti“.

„Nismo početnici u zaštiti životne sredine, ali moramo da ubrzamo i da uradimo pravu stvar i za planetu, ali i za biznis. Želimo da poslujemo na pravi način, jer mi nismo samo kompanija, mi smo i građani ovog sveta. Tako da je planeta bitna. Sa našim veštinama, masovnosti i moći možemo pomerati stvari i biti deo rešenja i gurati stvari u pravom smeru“, kaže za RTS Marija Luisa Poli, tehnička direktorka CEE BU.

Boca od šećerne trske

Posluju u više od 200 zemalja sveta, a u 27 miliona objekata mogu se kupiti proizvodi „Koka-Kole“.

Na globalnom nivou njihova ambalaža se proizvodi u 250 postrojenja.

Pored toga što planiraju da svaku bocu koju su proizveli ponovo upotrebe, posebno su ponosni i na plant bocu, koju koriste i u Srbiji za „Rosa“ vodu.

Ovo je novina u proizvodnji boca. Napravljene su po savremenoj „plant botl TM“ tehnologiji, a u njihov sastav ulazi etanol dobijen iz šećerne trske iz Brazila, koji predstavlja prvu generaciju bio-goriva ERAC prihvaćenog širom sveta zbog svog ekološkog efekta.

„Plant boca je po hemijskim i fizičkim svojstvima identična klasičnoj PET ambalaži, ali se do 30 odsto sirovina potrebnih za proizvodnju PET granulata dobija iz materijala biljnog porekla koji ima manji uticaj na globalno zagrevanje i manji energetski otisak“, objašnjava Luisa Poli.

„Ove veštine koje smo razvili i zahteve koje smo postavili visoko zaista mogu da poguraju ovu tehnologiju da postane relevantna i važna u budućoj svetskoj proizvodnji plastike. Možemo da utičemo na to da i ostali proizvode plastiku na ovaj način. Znate, mi smo isto građani planete, nismo roboti. Želimo da budemo deo rešenja", kaže direktorka Poli.

„Koka-Kola“ je u Solunu pokrenula i projekat „Gradovi bez otpada“, a glavni cilje je promeniti svest ljudi na inovativan način. Zato su se fokusirali na tri velke akcije:

1. Štampaj svoj grad – kojom se platični otpad pretvara u korisne predmete pomoću 3D tehnologije štampanja. Prvih deset komada plastičnog nameštaja postavljeno je na obali Soluna, a građani putem aplikacije mogu da predlažu korisne objekte, koji će biti postavljeni u različitim četvrtima grada.
2. Reciklirajte na plaži – cilj je da se očisti obala grada na zabavan način sa posetiocima koji dođu na plažu.
3. Interaktivni centar za reciklažu i kružnu ekonomiju – otvoren je u centru grada, a služi da na isto tako zabavan način probudi svest građana o reciklaži.

Kompanija se još 2015. godine pohvalila podatkom da svaku iskorišćenu kap vode u proizvodnji ponovo vraća u prirodu.

Da bi postigla ovaj cilj, uložili su deset miliona dolara u poslednjoj deceniji. Ističu da godišnje u prirodu vrate 14.000 olimpijskih bazena vode.

Širom sveta kompanija proizvodi više od 500 različitih bezalkoholnih proizvoda, od kojih se mnogi mogu pronaći samo na tržištu određene zemlje, jer iako su jedna od najvećih svetskih kompanija, trude se da posluju lokalno, odnosno da istraže, razumeju i primene potrebe različitih kultura širom sveta.

Centar za inovacije u Briselu jedan je od najznačajnijih u celom sistemu kompanije.

Ovde se godišnje organizuje 50 testiranja potrošača. Više od 1.200 ljudi iz 20 zemalja učestvuje u istraživanju tržišta ove kompanije.

U centru se nalaze mnogi poznati proizvodi, ali i oni koji se tek razvijaju.

Pored konzumacije „fante“ sa starim ukusom, biljnog mleka, „koka-kole“ sa kafom ili cimetom i mnogih drugih, učesnici odgovaraju i na pitanja o svojim svakodnevnim navikama, pogotovu kada je reč o konzumaciji pića.

Na ovaj način sakupljaju se dragoceni podaci za buduću proizvodnju i poslovanje u svakoj od država.

„Prvo, želimo da budemo veoma blizu našim potrošačima. Da razumemo šta žele, šta vole da konzumiraju, sa kim, da budemo toliko blizu da ih poznajemo možda više od njih samih. Drugi deo je da naša ponuda mora da bude u skladu sa globalnim trendovima koji će tek doći, onima za koje potrošači još uvek ne znaju. Iako mnogi ne znaju da koristimo plastiku manje štetnu za okolinu, mi moramo da im je damo. Moramo dakle i da razmišljamo o planeti, ali i o našim konzumentima. Ovo je veoma povezano i ne ide jedno bez drugog", kaže za RTS direktorka Anastasija Sidari.

U Briselu se nalazi Centar za istraživanje i razvoj i jedan je od najvažnijih u celom sistemu kompanije. U laboratoriji centra 85 naučnika i eksperata razvija proizvode za potrošače u 122 zemlje sveta.

U ovoj laboratoriji razvijeno je 5.000 različitih pića, od kojih je testirano 1.000, a ukupno 300 današnjih proizvoda „Koka-Kole“ razvijeno je u Briselu. 

Ovde se smišljaju i inovativne boce, ali i moderni frižideri i ostala oprema za prodaju. Ali poseban izazov za celu kompaniju je i redukcija šećera na kojoj se ovde ozbiljno radi.

Polaze od činjenice da je strast ka slatkom urođena kod ljudi.

Kako se kroz istoriju, u proizvodnji sokova, najviše koristio šećer, danas je izazov smanjiti ga ili izbaciti a da proizvod zadrži isti ukus. „Koka-Kola“ se planira da u svojim prozvodima smanji šećer za deset procenata do 2020. godine, ali i da prati trendove zdrave ishrane.

„Svi mi ljudi imamo potrebu da hrana i piće koje konzumiramo prate neki zdraviji način života. Ono što mi kao kompanija gledamo je šta je to što ljudi žele danas. To je manje šećera, to je više raznovrsnih proizvoda, koji su prirodniji. Kada je reč o našim proizvodima u Srbiji, mi smo već uveliko na tom putu. Imamo prirodne sokove i našu vodu 'rosu', koja je ukazala put mnogim vodama u svetu. Kada je reč o gaziranim pićima i tu radimo na smanjenju šećera, kao i da pružimo različite vrste ovih pića. Ono što nam je posebno značajno je da je na svakom našem proizvodu jasno označeno, koliko ima u njima šećera i ostalih sastojaka“, rekla je Milica Stefanović, menadžerka za odnose sa javnošću.

Kada testira svoje proizvode „Koka-Kola“ to ne radi na globalnom nivou, već analizira ukus potrošača u svakoj zemlji posebno, zbog opšteprihvaćene filozofije da treba poslovati lokalno.

„Koka-kola“ i ćevapi 

U kompaniji tačno znaju u kojoj zemlji vole više ili manje šećera, kakav čaj vole Japanci, ili Nemci. Kakva boja proizvoda treba da bude u Švedskoj, a kakva u Srbiji.

„Mi u Srbiji imamo proizvodnju i 99 odsto proizvoda koje nudimo u Srbiji su proizvedeni ovde. U tom smislu to su proizvodi koji su već prilagođeni ukusima Srbije. Imamo različite sokove posvećene baš ukusima Srbije i to je ono što vidimo da je trend u poslednje vreme“, kaže Stefanović.

Neka globalna rešenja kompanija je preuzela iz svoje dobre prakse u Srbiji, poput povezivanja „koka-kole“ sa hranom.

Stefanović kaže da su posebno ponosni na to i dodaje da je „program koji je potekao u Srbiji, a kasnije se proširio po čitavom svetu, uparivanje 'koka-kole' sa hranom“.

„Nama je to normalno, da 'koka-kola' ide uz ćevape, recimo. Druge zemlje su videle taj običaj i sada to isto rade. Povezuju ovo piće sa hranom, iako ranije to u njihovim zemljama nije bio običaj.“

Minimum jedan procenat svog operativnog prihoda „Koka-Kola“, preko svoje fondacije, investira u projekte namenjene mladima i ženama, kao grupama kojima je potrebna podrška i osnaživanje.

Kompanija polazi od podataka da je u mnogim od 220 zemalja u kojima posluju nezaposlenost mladih veoma visoka, a još veći problem je što nemaju moderne veštine koje bi im pomogle prilikom zapošljavanja.

„Pre svega, mladi ljudi su budućnost. Oni koji ne razmišljaju o budućnosti nemaju odgovornost prema mladim generacijama. Mladi danas su frustrirani i nemaju odgovarajuće veštine, kao ni posao. Ukoliko ne uhvate korak sa tehnologijom i ne unaprede svoje veštine, život će im biti teži. Oni su i naši budući potrošači i ovo što radimo nije samo filantropija, već stvar koja je ispravna da se radi", kaže Anastisija Sidari.

„Koka-Kola“ u saradnji sa državnim institucijama u Srbiji sprovodi ovaj program u 15 opština, a mladi se obučavaju kroz trodnevne interaktivne radionice.

Kada je reč o ženama, podatak da obavljaju 66 odsto posla u svetu, a da globalno zarađuju samo deset posto svetskog prihoda, opredelio je kompaniju da pomogne i njihovo osnaživanje.