Nesmin – retko blago, a još ređe pred očima javnosti

Jedini je Egipćanin koji tačno 130 godina stanuje u Srbiji. Nesmina danas zovu i "beogradska mumija", a on je prvi i poslednji primerak, koji je donet u našu zemlju.

U Srbiju je stigao zahvaljujući plemiću iz Mokrina Pavlu Riđičkom. On je Nesmina pazario na tržištu antikviteta u Luksoru 1888. godine.

Živeo je pre oko 2.300 godina i bio je sveštenik. Osim što je još u ono vreme imao pasoš, Nesmin ima i ličnu kartu.

„U ličnoj karti Nesmina bi pisalo i da je muškarac, visine negde oko 165 centimetara, pripadnik je viših društvenih slojeva koji se nije mnogo bavio fizičim radom za života", navodi dr Branislav Anđelković sa Filozoskog fakulteta.

Kako dodaje, njegova majka se zvala Džej Hatorimu, a otac mu se zvao Džed Hor, i rođen je oko 350 god.pre nove ere u mestu Akh Min na oko 160 km nizvodno od Luksora.

Nesmin je ujedno i najvredniji primerak staroegipatske kulture koji Srbija ima.

Anđelković napominje da je Nesmin je jedinstven u Srbiji.

„Ne postoji nijedna druga staroegipatska mumija, to je najvredniji eksponat. Ne zaboravimo da on ima i svitak papirusa unutra, a u svetu je jedinstven po tome što se jako mali broj papirusa može vezati sa konkretnom mumijom. Ima mumija, ima i papirusa ali da se zna da je to jedna celina to je prilično retko", naglašava Anđelković.

Taj papirus koji mumija čuva nikad nije otvoren. Iako je tačno 130 godina u Srbiji Nesmin nije do kraja istražen, pa se naslućuje kakve sve tajne čuva.

Ugledni posetilac Nikola Tesla

„Sada je ambasador jedne nestale civilizacije u Srbiji, u Beogradu, a zanimljivo je i da se pomene da ga je nekoliko godina nakon njegovog dospeća u zgradu Rektorata maja 1892. godine,  posetio i Nikola Tesla što javnost slabije zna", ukazuje Branislav Anđelković.

Ovaj stari Egipćanin odmara u vitrini specijalno napravljenoj za njega. Usamljen je jer i njegovih drugara sve manje.

„Teško je sada kupiti ili nabaviti mumiju ne samo zbog zakonskih regulativa već i jer sami muzeji razumeju da je to nešto veoma atraktivno i da to privlači posetioce", kaže Anđelković.

„Poznat je podatak iz Britanskog muzeja, da odeljenje sa mumijama privlači više posetilaca godišnje nego sva ostala izuzetno bogata odeljenja muzeja zajedno", isitče Anđelković.

Nesmina građani mogu da vide tek u specijalnim prilikama, jer penzionerske dane troši u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta. Iako je zvanično u vlasništvu Narodnog muzeja, za starog Nesmina u novootvorenom muzeju nije bilo mesta.