Zemlja „dobila“ kiseonik pre 2,33 milijarde godina

Kako se navodi u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), objavljenog u naučnom magazinu “Science Advances”, na taj način smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina.

Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgara i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF).

Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek bio dovoljan da bi ga koristila živa bića, štaviše, tokom prve dve milijarde istorije Zemlje nije ga bilo u dovoljnim količinama.

Istraživači su utvrdili da je porast kiseonika u atmosferi, iako veoma mali, trajao od milion do deset miliona godina, a zatim izazvao čitav niz događaja koji su na kraju rezultirali nastankom višećelijskog života.

„To je bio početak dugog perioda koji je kulminirao stvaranjem kompleksnog života. Bilo je potrebno, grubo rečeno, oko 1,7 milijardi godina da evoluiraju životinje slične onim koje danas poznajemo“, rekao je profesor Odeljenja za Zemaljsko, atmosfersko i planetarno istraživanje MIT-a (EAPS) Rodžer Samons.

Naučnici su uglavnom saglasni da je kiseonik nastajao u okeanima kao nusprodukt cijanobakterijske fotosinteze pre tri milijarde godina, i da ga u atmosferi nije bilo jer su ga u tome sprečavali gladni mikrobi ili gvožđe.

„Možda je i ranije bilo privremenih ispuštanja kiseonika u atmosferu, ali njihovo obilje i trajanje trenutno ne mogu da se izmere“, rekao je Samons koji je objasnio da se sve to promenilo „Velikom oksidacijom“.

Kako je istakao, preciznije određivanje početka takozvane „Velike oksidacije“ moglo bi stručnjacima da otkrije uzroke i mehanizme tog važnog događaja za živi svet na Zemlji.

Samonsov tim bi želeo da istraži i hipotezu da li postoji veza između „nagle i brze" pojave kiseonika sa ledenim dobom u neoproterozoiku (geološki period koji je počeo pre milijardu godina, a završio se pre 541 milion godina) koje je bilo toliko oštro da su se Zemljini okeani u potpunosti zaledili (teorija poznata kao Zemlja kao snežna grudva - Snowball Earth).