Prvi „Srpsko-hrvatski objasnidbeni rječnik“: patika – papuča, tenisica, šlapa...
Na „Interliberu“, sajmu knjiga i učila u Zagrebu koji počinje za nedelju dana, među novinama koje će sasvim sigurno izazvati najviše komentara (a izdavač se toplo nada i interesa) jeste „Srpsko-hrvatski objasnidbeni rječnik“ profesora zagrebačkog Filozofskog fakulteta Marka Samardžije. Reč je o izdanju Matice hrvatske čija je najava pre tačno dve godine u „Večernjem listu“ izazvala brojne „uspjenjene“ kritike, primedbe, kolumnističke humoreske i političke optužbe.
Medijska buka bila je intenzivna kao da nije reč o stručnom jezičkom priručniku koji je plod dugogodišnjeg rada uglednog hrvatskog jezikoslovca, nego o nekakvoj policijskoj poternici kojom će se iz hrvatske jezičke prakse isterivati reči srpskog porekla, piše Večernji list.
„Dvadesetak godina nakon raspada druge zajedničke države, na hrvatskoj strani su odrasli naraštaji s hrvatskim jezičkim osećanjem, drugačije jezički odškolovani, koji u dodiru sa srpskim jezikom (u direktnoj komunikaciji, preko televizije ili štampe) zastaju nesigurni i zbunjeni jer im je veliki deo te leksike razumljiv, deo sličan vlastitom, ali i jedan deo nepoznat i nerazumljiv, pogotovo kad su posredi nazivi i nestandardnojezičke lekseme“, ističe u predgovoru profesor Samardžija.
„Upravo zato odlučio sam da sastavim ovaj rečnik po načelima dvojezičke leksikografije prvenstveno kao praktično pomagalo koje će pripadnicima hrvatske jezičke zajednice omogućiti da što potpunije i ispravnije razumeju leksiku srpskog jezika“, navodi se u nastavku predgovora.
I tvrdi da mu namera nije bila da napravi podelu niti da popiše sve razlike između hrvatskog i srpskog jezika, niti sve leksičke i leksičkosemantičke razlike koje postoje u jezičkoj praksi dve jezičke i etničke zajednice, nego da govornicima hrvatskog olakša razumevanje srpskih opšteleksičkih i češćih terminoloških posebnosti.
„Budući da su u proteklih dvadesetak godina neka od privatnih, pritom uglavnom i amaterskih, pa i diletantskih izdanja o razlikama između hrvatskog i srpskog nekim stranim koleg(inic)ama, ponekad i s primesom slabo prikrivene zluradosti, poslužila kao dobrodošao 'dokaz' o naravi jezičke politike u Republici Hrvatskoj, a i o navodnim posrtanjima jezikoslovne kroatistike kao njenog pretpostavljenog stručnog 'servisa', izričito napominjem da je ovaj rečnik kao autorsko delo nastao bez ikakve i bilo čije 'narudžbine', pa su i iznesena stanovišta i rasuđivanja u njemu autorska, dotično moja i samo tom naslovniku treba nasloviti sve kritike, pokude, prigovore i zamerke", piše Samardžija i otvoreno ističe da je do početka devedesetih godina prošlog veka u Hrvatskoj vladao politikom brižno podupiran serbokroatizam koji je razlike između hrvatskog i srpskog jezika sistematski minimalizovao i ignorisao.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 25
Пошаљи коментар