Krivi Vir, raj za kosovske božure

Božur je mnogima omiljeno cveće. Često se gaji u baštama, međutim, u prirodi je proređen i ugrožen.

Zaljubljenici u tu biljku, nedavno su na južnim obroncima Kučajskih planina kod Krivog vira, pronašli jedno od najvećih divljih staništa božura u Srbiji. Svoje otkriće podelili su sa biolozima i našom ekipom.

Legenda kaže da su božure na „Južni Kučaj" doneli kosovski junaci posle boja. Biolozi tvrde suprotno. Biljka je oduvek na ovim prostorima, raste, cveta i razmnožava se u divljini, u skladnoj zajednici sa hrastovom šumom.

„Područje Krivog Vira je veoma bogato efektnom vrstom božura koji se zove kosovski božur (Paeonia peregrina) i on se ovde nalazi iznad samog sela u velikim količinama u hrastovoj šumi", kaže profesor doktor Novica Ranđelović, sa odseka za biologiju na PMF-u u Nišu.

Grupa biologa, zaljubljenika u prirodu i magičnu lepotu božura bila je prijatno iznenađena zbog prizora na planini iznad Krivog vira. Stotine hektara hrastove šume, prošarano je tek otvorenim crvenim cvetovima.

„Meni je sve ovo nestvarno i jako bajkovito", navodi Mila Marković iz Paraćina.

Božur spada u zaštićene biljne vrste, jer se zbog prekomernog branja prirodna staništa ugrožena. U narodnoj medicini koren biljke korišćen je za lečenje histerije i epilepsije.

„U svim literaturnim izvorima, božur je otrovna biljka, ali i otrovne biljke su lek, zavisno kako se doziraju. Koriste se svi delovi božura, najčešće krtolasti koren", objašnjava doktor Vlastimir Stamenković, biolog iz Leskovca.

Zaljubljenici u božure iz Ćuprije, Paraćina, Zaječara i Leskovca, najavljuju nove susrete ljubitelja ove biljke na izvorištu Crnog Timoka.

Priroda je ovde kažu savršena, ali jarko crvene latice valja i sačuvati za nove pohode.