Masne kiseline i rad mozga

Struktura i funkcija mozga u velikoj meri zavise od lipida koji se nalaze u sastavu nervnog tkiva. Različite masne kiseline imaju važne fiziološke uloge, pri čemu se ističe poseban značaj polinezasićenih masnih kiselina kako u drugim tkivima tako i u mozgu.

Istovremeno, osobine samih lipida i njihovih efekata na nervni sistem su umnogome određene sadržajem i vrstom masnih kiselina, naročito dugolančanih polinezasićenih masnih kiselina (PNMK). Zbog toga se dijetetska dostupnost specifičih lipida i polinezasićenih masnih kiselina pokazuje kao važan preduslov za normalnu nervnu aktivnost.

Lipidi (masti) imaju ključan značaj u strukturnoj i funkcionalnoj organizaciji nervnog sistema. Holesterol, fosfolipidi i glikolipidi, čine 50-60% suve mase čovečijeg mozga. Karakteristike lipida zavise od vrste i sadržaja pojedinih masnih kiselina, posebno polinezasićenih masnih kiselina u njihovom sastavu.

Pokazano je da one pozitivno utiču na kvalitet moždanih funkcija, i da je, štaviše, odgovarajući dijetetski unos tih masnih kiselina važan preduslov normalne nervne aktivnosti. Najzastupljenije PNMK u mozgu su arahidonska kiselina (20:4 n-6, AA) i dokozaheksaenska kiselina (22:6 n-3, DHA).

Masnokiselinski profil lipida koji dospevaju u organizam putem ishrane značajno utiče na sastav lipida koji se nalaze u nervnom tkivu, na moždanu plastičnost, razvojni kapacitet i otpornost mozga na povrede.

Dugolančane PNMK deluju na nervni sistem preko tri osnovna mehanizma: modulacijom fizičkih osobina membrane, uticajem na sistem sekundarnih glasnika i regulacijom ekspresije gena. PNMK u membranskim fosfolipidima pozitivno deluju na propustljivost i fluidnost membrane, na transport kroz membranu, endo i egzocitozu, aktivnost jonskih kanala i membranski vezanih proteina, uključujući receptore za neurotransmitere.

Biosinteza i dijetetski izvori arahidonske kiseline i dokozaheksaenske kiseline

U ukupnim lipidima moždanog tkiva PNMK su zastupljene sa 35%. Najveći deo arahidonske i dokozaheksaenske kiseline prisutnih u mozgu je nastao iz odgovarajućih masnih kiselina unesenih ishranom, dok manji deo potiče direktno iz hrane. Njihova biosinteza odvija se u ćelijama jetre.

Arahidonska kiselina se sintetiše iz ishranom unete linolne kiseline (18:2 n-6, LA), a dokozaheksaenska kiselina iz dijetetske alfa-linolenske kiseline (18:3 n-3; ALA). Kao međuproizvod u sintezi dokozaheksaenske kiseline iz alfa-linolenske kiseline nastaje još jedna veoma važna PNMK – eikozapentaenske kiselina (20:5 n-3, EPA).

Ipak, prevođenje alfa-linolenske kiseline u dokozaheksaensku kiselinu kod ljudi je veoma ograničeno, manje je kod muškaraca (0,04%), veće kod žena (oko 9%, i raste u trudnoći), što dodatno ističe suštinski značaj obezbeđivanja dovoljnih količina dokozaheksaenske kiseline putem ishrane.

Hrana sa najvećim sadržajem eikozapentaenske kiselina i dokozaheksaenske kiseline su riba i morski plodovi, zatim živina i jaja, manje ih ima u mleku i mlečnim proizvodima. Soja, ulje repice i laneno seme su bogati alfa-linolenskom kiselinom, prekursorom u biosintezi DHA.

Efekti arahidonske, eikozapentaenske i dokozaheksaenske kiseline

Stabilan nivo arahidonske i dokozaheksaenske kiseline u nervnom tkivu važan je za održavanje normalnog neuralnog razvoja. Nedostatak ova dve masne kiseline narušava razvoj i funkciju mozga i može dovesti do poremećaja u ponašanju.

Pozitivnim delovanjem na očuvanje strukture moždanih ćelija, smanjenjem ćelijske smrti neurona i stimulacijom funkcije imunog sistema, eikozapentaenska i dokozaheksaenska kiselina pokazuju izrazite antiinflamacijske i neuroprotektivne efekte i mogu doprineti prevenciji problema mentalnog zdravlja.

Štaviše, pokazano je se suplementacijom tih kiselina, npr. konzumacijom ribljeg ulja, ostvaruje povoljan efekat u slučaju zapaljenskih, infektivnih, ishemijskih i ekscitotoksičnih oštećenja mozga, kao i u regulacija ciklusa budnosti i sna.