Деца дијаспоре - будући мостови са матицом

Књижевна играоница је намењена деци српске дијаспоре у северној Америци узраста од 4 до 12 година. Осмишљена је да буде интерактивна, са намером да деца у њој учествују и на тај начин вежбају разумевање и комуникацију на српском језику. У трајању од 45 до 60 минута, деца се забављају и уче кроз игру. Чита се поезија и кратке приче пропраћене видео презентацијама, слушају песме и изводе кореографије. Деца, ако желе, могу да по свом избору рецитују, певају или свирају на свом инструменту.

Играонице се одвијају где год за њих постоји интересовање: у црквама, у српским организацијама и клубовима, српским школама, културним центрима. Било да има двоје или две стотине деце, Гордана ће тамо отићи. Мање заједнице су ускраћене за овакву врсту културних догађаја и врло се радују кад их неко посети.

"Сматрам да број деце не би требало да буде критеријум по ком ће се одређивати гостовање. Где год постоји интересовање и добра воља да се ради са децом радо ћу се одазвати. Такође ми је задовољство да могу међусобно да повежем српске заједнице широм Северне Америке, а и дијаспору са матицом, и да на тај начин направим мостове пријатељства. Кроз играонице пренесем нашој деци да буду поносни што су Срби, да се тога не стиде, да буду сложни без обзира са које стране "баре" се налазе, јер заједно смо јачи и само тако можемо да превазиђемо сва искушења. Да воле и поштују једни друге, јер смо један те исти народ, и да не дозволимо себи да се делимо на ове и оне", каже Гордана.

Неке заједнице имају изузетно добре програме, који су се показали успешним, неке су тек оформиле српску школицу и почињу са програмом, а некима би добро дошли савети оних који су успели да науче своју децу да воле свој језик и традицију. Размене искустава свима иду у прилог и могу да буду врло корисна. Многи од ових малишана иду у српске школе, труде се да говоре српски језик и науче ћирилицу. Наставници чине све што је у њиховој моћи да на малобројним часовима, српској деци, рођеној у Канади или Америци, пруже што више.

"Било би ми драго да постоји идентичан програм по коме се ради са нашом децом ван отаџбине, не само у Северној Америци, већ у свим српским заједницама широм света. Та иницијатива би могла да потекне из матице. Требало би сести и осмислити га специјално за децу дијаспоре. Он би морао да се разликује од редовног, да буде више играоница него учионица. Наша деца су по цео дан изложена језику земље у којој живе па би им добро дошло да се играју на српском, што је и циљ овог путујућег Каравана среће", наводи Гордана Лаковић.

Циљ књижевна радионице је, између осталог, и да се деци сликовито, кроз видео клипове, игру и песму представи српска књижевност. Идеја је да се, заинтересују за читање књига на српском језику. Да на један забаван начин кроз машту и јунаке из прича уче о нашим познатим и историјским личностима, херојима, знаменитостима, о другарству, доброти, љубави, поштовању за своје ближње, лепом понашању, о слози, ... о људским и моралним вредностима, оним нематеријалним, које се полако заборављају.

"Радозналица", "Нека расте наше дрво", "Дечје царство" и "Путељак Весељак", Горданине књиге које промовише на овим путовањима, као и мизички албум "Царство доброте" (https://bit.ly/GLakovic) враћају децу српском језику. У њима се користе једноставне речи које они разумеју, додају нове, лагане и на маштовит начин кроз игру обухватају заборављене вредности.

А да ли им се допада овакав вид игре? Одговор је да, каже Гордана, јер деца су искрена публика. Да им се не допада врло брзо би им попустила пажња и постали би немирни, што до сада није био случај. Играоница се често, спонтано, претвори и у малу представу где у њој осим деце учествују и родитељи и баке и деке.

А да ли је ово путешествије лако? Нимало, каже Гордана. Америка и Канада су огромне земље. Да би се обишли сви ови градови потребно је пропутовати хиљаде километара, потрошити стотине литара бензина, седети сатима у колима, чекати на границама, спавати по хотелима, јести храну која се продаје по бензинским пумпама, устајати рано да би се на време стигло до следећег града, износити, постављати и уносити сав материјал неопходан за играонице.

"Али, на крају дана, срце ми је пуно радости. Видим дечије осмехе и срећу на њиховим лицима, захвалност родитеља и организатора, подршку амбасада, конзулата, наставника, учитељица и свештеника и то је награда која ме мотивише да овај рад наставим. Јер тамо где вас дочекају раширених руку и чистог срца није тешко бити инспирисан. А што се деце тиче, од њих можемо много штошта да научимо: о слози и љубави, о искрености и верности, о доброти и другарству.... деци је потребно мало да би дала много. Ако у сваком граду једно од њих заинтересујем за то што радим, ја сам задовољна. Деца дијаспоре су наши будући мостови са матицом које сада треба да градимо", каже уз осмех Гордана.