Dvanaest godina od ubistva Zorana Đinđića

Navršava se 12 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Zoran Đinđić je pogođen hicem u srce, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, 12. marta 2003. u 12.25, a njegov telohranitelj je ranjen.

Atentatu na premijera je prethodio neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na auto-putu Beograd–Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".

Odmah posle ubistva predsednika Vlade, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.

Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Još tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ.

Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život.

Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS-a, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.

Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog leks specijalisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.

Zbog brojnih nesuglasica kolicija "Zajedno" se raspala krajem juna 1997, a Đinđić je, glasovima odbornika SPO-a i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.

Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000.

Đinđić je potom postao predsednik Vlade.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih i teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 12. mar 2015, 02:52) - anonymous [neregistrovani]

Zorane, pocivaj u - miru!

Zao mi je Djindjica, kao: coveka, roditelja, sina, brata, supruga, intelektualca, politicara....jer niko nema pravo drugome da oduzme zivot! Mnogi se pitaju, gde bi bila Srbija da je Zoran preziveo!? Vise sam nego siguran da bi Srbija bila, tamo gde se danas nalazi! Bez obzira na sve, voleo bi da je Zoran ziv, i da je medju nama.

(sreda, 11. mar 2015, 23:18) - anonymous Moma [neregistrovani]

ne znam

Bio sam iskreno tuzan cuvsi za njegovo ubistvo. U istrazi je uhvacen i uhapsen Zvezdan iz JSO. On je izvrsilac. Valjda jeste. Porodici zelim,zdravlje i da konacno nadju mir.

(sreda, 11. mar 2015, 22:42) - anonymous [neregistrovani]

E Srbijo

Da je Zoki ziv Kosovo nikada ne bi htelo da napusti Srbiju a Srbija bi vec bila u EU i NATO, i prije od Bugarske i Hrvatske