Удружења оспоравају легитимност листе за Национални савет за културу

Представници Српског археолошког друштва, Удружења композитора Србије, Српског књижевног друштва, Удружења књижевних преводилаца Србије и Српског ПЕН центра, као и народни посланик Александра Чабраја изнели су на конференцију за новинаре доказе о нелигитимности Збирне листе кандидата за Национални савет за културу која је сада на дневном реду Скупштине Србије.

Председник Удружења књижевних преводилаца Србије Душко Паунковић подсетио је да су репрезентативна удружења у априлу 2018. године затражила од Министарства културе и информисања и Народне скупштине Србије да повуку Збирну листу кандидата за Национални савет за културу и тада доставили доказе о њеној нелегитимности.

Истакао је да стављањем те листе на дневни ред скупштинског заседања извршна и законодавна власт крше закон и газе законом загарантована права грађана о чему ће, како је рекао, обавестити шефа Европске мисије у Србији.

Паунковић је подсетио и на чињенице због којих је, како је нагласио, та листа морала бити повучена.

Координациони одбор репрезентативних уметничких удружења је, према његовим речима, грубо нарушио процедуру организовања предлагања кандидата и присвојио улогу предлагача која му по закону не припада. Министарство културе је то прихватило, иако је, подсетио је, дужно да поведе рачуна о законитости процедуре коју је поверило Одбору, поготово, како је приметио, након што је примило аргументовану жалбу на исту.

Паунковић је рекао и да су самим тим на листи кандидати незаконитог предлагача (Координационог одбора).

У међувремену су нека удружења која су такође дала своје предлоге, изгубила репрезентативност због тога што, како наводи Паунковић, своју улогу нису обављала у складу са законом, тако да се на листи налазе кандидати удружења која више нису репрезентативна, а по Закону о култури право предлагања имају само репрезентативна удружења.

На листи се, према речима Паунковића, до јутрос и одржавања седнице скупштинског Одбора за културу и информисања, налазило име Војислава Брајовића, који је званично повукао своју кандидатуру и о томе обавестио Министарство и Скупштину.

Ту је и име Душана Русалића, коме је Удружење ликовних уметности Србије ускратило подршку за чланство у Националном савету за културу и о томе обавестило и Министарство и Скупштину, као и о чињеници да су дописи Координационог одбора годинама наовлашћено и бесправно оверавани печатом УЛУС-а.

Председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња је рекао да се председник Друштва конзерватора Србије Алекса Цигановић сам кандидовао за члана Националног савета 2016. што је његово удружење сазнало тек две године касније.

Цигановић је након тога поднео оставку на место председника, али није повукао кандидатуру иако није добио подршку Друштва.

Паунковић је подсетио да Национални савет има 19 чланова, од тога четири предлаже Влада Србије, седам репрезентативна удружења, удружење из области заштите и национални савети националних мањина, док остале предлажу установе на које власт има пресудан утицај.

Како је приметио, 12 чланова је, "такорећи, лојално власти", а седам би могло да буде независно.

Паункових је оценио да је "власт очигледно незадовољна таквим односом", те да "кршећи закон на силу убацује у Национални савет људе који су јој блиски".

Сматра и да је "сумњиво" и то што је листа стављена на дневни ред Скупштине баш на првој седници коју бојкотују сви посланици који не припадају владајућој коалицији.

Потпредседник Српског ПЕН центра Гојко Божовић је констатовао да ће Национални савет, уколико Скупштина изгласа предложену листу, по свој прилици изгубити улогу контролора извршне власти.,

Посланица и чланица Удружења књижевних преводилаца и чланица скупштинског Одбора за културу и информисање Александра Чабраја оценила је да је листа пуна нерегуларности којих су њене колеге у Скупштини свесне и да је то питање "гурнуто под тепих" пре 10 месеци због медијског притиска.

број коментара 0 пошаљи коментар