Редови испред Народног музеја

Народни музеј је синоћ отворен мултимедијалним спектаклом након 15 година и у току ноћи га је посетило близу 1.000 људи. Испред улаза у Народни музеј стрпљиво на киши стоји стотинак људи.

Од синоћњег отварања Народног музеја у Београду нешто пре 23.30, па до седам сати ујутру, артефакте сталне поставке наше најзначајније установе културе видело је скоро 1.000 посетилаца, навела је за Танјуг Лидија Хам, виши кустос Народног музеја.

Према речима Лидије Хам, у музеј су улазили људи различите старосне доби који нису крили усхићење због могућности да уживају у врхунској уметности.

"Највише младих људи било је у музеју у периоду од један после поноћи па све до четири изјутра. Неки старији посетиоци музеја су имали сузе у очима, док су млађим члановима породице појашњавали детаље настанка неких уметнина које садржи наша стална поставка", навела је Хамова.

Интересовање не јењава и учинићемо све да убрзамо процедуру прегледа посетилаца пре него што уђу да виде нашу сталну поставку, казала је Танјугу извршна директорка Народног музеја Гордана Грабеж.

Народни музеј је синоћ отворен мултимедијалним спектаклом након 15 година и у току ноћи га је посетило близу 1.000 људи. 

Испред улаза у Народни музеј стрпљиво на киши стоји стотинак људи. 

Процедура уласка у музеј подразумева скенирање торбе или било ког пртљага који посетилац има. 

Због тога на улазак се чека од 15 минута до пола сата. 

"Покушавамо да се уходамо у систем и како бисмо на што ефикаснији начин омогућили свима да уђу у музеј. Надам се да ће већ у наредних неколико сати процедура провере пртљага на улазу у музеј ићи брже. Драго ми је да људи врло стрпљиво чекају на улазак у музеј и да нико није нервозан. Знамо сви да је непојмљиво за данашње време да људи чекају у реду и да нису нервозни због тога", казала је директорка Грабеж. 

Према њеним речима, по гужви коју среће на галеријама највише пажње публике привлачи српско сликарство 18. и 19. века. 

"Археологија такође привлачи много пажње посетилаца, али сигурна сам да ће сваки сегмент наше сталне поставке пронаћи своју публику", казала је директорка Грабеж. 

Међу посетиоцима музеја се нашла и Љиљана Поповић, која верује да је прекинута велика срамота за наше друштво отварањем Народног музеја у Београду. 

"Моја генерација је стигла да га обиђе пре затварања, али моје дете није имало прилику да крочи овамо. Љубитељ сам експресионизма и импресионизма европске и наше уметности 19. века и прво сам то обишла. Срећна сам", казала је Поповићева. 

Она примећује да доста деце и старијих особа борави у музеју и да је потребно више клупа разместити испред артефаката. 

"Морамо да имамо места где да данемо душом када уђемо у музеј. Неко би можда дуже седео и гледао у артефакте", казала је Поповићева. 

"Много је лепо да се музеј отворио. Последњи пут сам била овде када сам била у основној школи и трудићу се да пратим неки штампани водич који ће ми олакшати избор артефаката", казала је илустраторка Мања Лекић.

Народни музеј у Београду отворен је синоћ и публика ће имати прилике да види између три и четири хиљаде експоната од 400.000 артефаката, колико поседује Народни музеј.

Изложени артефакти припадају периоду између 7. века пре нове ере до половине 20. века.

број коментара 0 пошаљи коментар