Вукосављевић на Међународном културном форуму у Санкт Петербургу

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић учествовао је на 6. Међународном културном форуму у Санкт Петербургу. Обраћајући се учесницима панела "Литература и читање – Велика револуција књиге у 21. веку. Утицај књиге на развој друштва", он је оценио да је пораст писмености и општег образовања међу становништвом условио и пораст читалачке публике.

"С друге стране, развили су се књижевни жанрови окренути управо највећем броју читалаца који по тиражима објављених дела и данас доминирају издаваштвом. У том смислу, може се поставити питање колико је, нарочито у нашем добу, књига пре свега извор релевентних научних информација или литерарно уметничко дело, а колико припада индустрији забаве", рекао је Вукосављевић.

Места за продају књига постају део великих тржних центара и у њима се, поред књига, нуде различити комерцијални садржаји, примећује Вукосављевић и додаје да превагу у продаји књига односе публикације које немају одговарајући књижевно-уметнички ниво да би се могла окарактерисати као истинска уметничка или сазнајно утемељена дела.

Улога државе у таквој констелацији, да би се омогућило да књиге утичу на друштво, а не да друштвене околности диктирају издавачке програме, по речима министра, је да стимулативно делује на рад оних аутора и њихових издавача који су окренути књизи као уметничком и научном делу. 

"Њихове публикације нису најпродаваније јер они рачунају на одабрану читалачку публику с изграђеним вредностима", сматра Вукосављевић.

Он додаје да из тих разлога Министарство културе и информисања Србије врши двоструку подршку издавању и пласману књиге: кроз конкурс за издавање капиталних и посебно вредних дела, у оквиру којег се финансијски подржава издавање дела од високог уметничког и научног значаја и кроз откуп књига за јавне библиотеке. 

"На овај начин, селекцијом наслова објављених током једне календарске године, снабдевамо читаоце књигама српских издавача", рекао је министар. 

Вукосављевић истиче да је циљ ових мера формирање и очување читалачке публике, окренуте књигама од дубље вредности.

"Ако се у једном друштву сачува језгро образованих читалаца, то ће друштво напредовати, јер ће имати носиоце критичке свести", напоменуо је министар. 

"Ако смо, као друштво, усмерени ка остваривању права и слобода појединаца, грађана, ако желимо да хумане идеје преображавају друштво, ако желимо друштвени дијалог између заступника различитих мишљења и концепција онда је неопходно остварити услове да књиге, односно, идеје истакнуте у њима, осмишљавају време и усмеравају друштвене токове ка добром", сматра Вукосављевић.

Према његовим речима, потребно је деловати корективно у сврху подстицања издаваштва као културне мисије кроз активности усмерене ка изградњи ширења знања, повећање нивоа образовања, изградњу културних потреба, наводи се у саопштењу МИнистарства. 

Министар је приметио да се у 21. веку десила снажна информатичка револуција која је темељно преобразила приступ информацијама, да је интернет постао реалност, са свим позитивним странама и веома негативним последицама, као и да се сем непожељном репресијом, више не може ограничити приступање информацијама које се на њему нуде. 

Електронска књига јавља се као нова могућност, али и претња за опстанак књиге у класичном, гутемберговском облику, подсећа Вукосављевић и додаје да засад, електронска издања заузимају свој део јавног простора као посредник знања и уметничких садржаја, али да ипак озбиљно не угрожавају књигу као медијум.

"Док новим медијима влада визуелна и кратка текстовна информација, изгледа да миленијумска веза човека и књиге, оног над светом запитаног човека почиње од интимности тактилног контакта са књигом као предметом, а врхунац је у чињеници да читајући улазимо у посебне имагинативне и сазнајне просторе који не трпе брзину и површност", закључио је Вукосављевић. 

Овогодишњи Санкт-Петербуршки међународни културни форум посвећен је 135. годишњици рођења истакнутог руског композитора Игора Стравинског, а део програма је посвећен 100-годишњици Октобарске револуције у Русији. 

У њему учествују министри културе, шефови дипломатских мисија, руководиоци највећих установа културе, уметници, стручњаци у домену међународне културне сарадње.

број коментара 0 пошаљи коментар