Караџић тражи документа и од Загреба

Бивши председник РС Радован Караџић тражи од Хашког суда да Хрватској упути обавезујући налог за приступ бројним документима, која би користио у припреми одбране. Караџић тражи од Загреба документацију о наводном кријумчарењу оружја у БиХ преко Хрватске.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражио је од Хашког трибунала да Хрватској упути обавезујући налог за приступ бројним документима, укључујући и она о наводном кријумчарењу оружја у Босну и Херцеговину преко Хрватске, саопштено је у Хагу.

Караџић од хрватских власти захтева да му доставе извештаје и фотографије о испоруци оружја преко загребачког аеродрома "Плесо" Армији БиХ, како би могао да припреми одбрану за суђење, које би требало да почне 19. октобра.

Бивши председник РС, такође, тражи да му се из хрватских архива доставе документа о присуству америчких специјалаца и обавештајаца у БиХ, као и она којим се доказује коришћење УНПРОФОР-а, посматрача УН и међународних хуманитарних организација за наоружавање босанских муслимана.

Међу траженим документима су и обавештајни подаци о масакру на сарајевској пијаци Маркале, у фебруару 1994. године, који упућују на одговорност муслимана за тај злочин, као и документа о њиховој одговорности за убиства цивила у опкољеном Сарајеву.

Караџић је затражио од Загреба и обавештајне податке о састанку који је имао са Ричардом Холбруком у Београду у лето 1996. године, на којем се, како он тврди, разговарало о његовој оставци и имунитету од кривичног гоњења.

Бивши председник РС је у свом захтеву описао догађаје који, како он сматра, доказују да су Хрватска, снаге УНПРОФОР-а и међународне хуманитарне организације кријумчарили оружје Армији БиХ и, тиме, кршили ембарго.

Караџић је навео да је испоруку иранског оружја преко аеродрома "Плесо" одобрио у априлу 1994. године тадашњи амерички председник Бил Клинтон, да би месец дана касније ирански транспортни авиони на тај аеродром редовно слетали три пута недељно.

Поред НАТО-а, Караџић је раније тражио од Трибунала да изда налог за достављање обавештајне документације из перида рата у БиХ читавом низу земаља: Малезији, Пакистану, Египту, Јордану, Бангладешу, Турској, Малти, Француској, Норвешкој, Немачкој, Аустрији, Италији, Босни и Херцеговини.

Да тражена документа немају, одговорили су НАТО, Бангладеш и Малта, док је већина других држава од Трибунала тражила и добила додатно време да претражи архиве.

Оптужница терети Караџића за геноцид и друге ратне злочине почињене у БиХ од 1992. до 1995. године.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 14. сеп 2009, 23:43) - anonymous [нерегистровани]

...

E moj Radovane,nema od toga nista.