Разлози за бежање од куће

Ове године је пријављен нестанак чак 362 деце, подаци су Министарства унутрашњих послова. Тренутно се тражи 21 дете. Захваљујући брзом реаговању породице, установама социјалне заштите и полиције, малишани се брзо нађу. Родитељи помоћ често траже и од приватних детектива.

Разлози бежања деце од куће су разноврсни од страха због лоших оцена до проблема са болестима зависности и проституцијом.

Тројица дечака из Ковина побегла су од куће јер су их, кажу, родитељи малтлетирали. Шест дана спавали су на улици и просили.

У Београду четрнаестогодишњак је побегао од куће са кофером пуним пара. То су само неки случајеви који су у последње време одјекнули у јавности. Некада су разлози бежања од куће биле слабе оцене и забрањена љубав, данас су то  лоша породична ситуација, дрога, а онда и психички проблеми.

"Ја сам почела да бежим од куће са 15, 16 година. Моја породица је алкохоличарска, јако неразумевање између мене и мајке, пуно свађа, пуно туча...мени је то тада деловало неиздрживо и бежала сам", каже девојка која је бежала од куће.

Најчешће родитељи помажу полицији, али некада и то изостане.

"Некад се деси да се пријава поднесе после неколико месеци а родитељи не познају своје дете, и нису упознати са његовим кретањем и његовим другим животом", каже Давор Кузић из Управе криминалистичке полиције.

Подједнако беже деца богатих и сиромашних. Да се они пронађу потребно је обично десетак дана, за теже случајеве и читав месец.

"Код лакших случајева пронађемо их обично код другара, али ево сада смо имали случај две малолетне девојке пронашли смо у бављењу проституцијом по неким јавним кућама по Србији", каже Драган Триван из детективске агенције "Протекта".

Помоћ од социјалних установа

Понекад малолетници траже помоћ од социјалних установа. Поготово када беже, јер њихови родитељи батинама покушавају да реше проблеме, чак и наркоманију.

"Оно што ми радимо је да прихватим такве малолетнике, задржимо их, у међувремену зовемо родитеље и саветујемо их да започну неки третман", каже Ненад Стевановић из установе социјалне заштите-Излаз постоји.

Бежању од куће, обично претходе сигнали које родитељи, на жалост, често не примете.

"Родитељи треба да имају више времена за своју децу, да науче како са њима да разговарају и препознају њихове потребе. Уколико дете препознаје да је вољено, прихваћено у породици, неће бити шансе да тражи своје узоре за идентификацију изван породице" истиче психолог Љиљана Филиповић.

Стручњаци апелују на бољу сарадњу породице и школе, како би се проблем препознао на почетку, јер када ствари постану очигледне, последице су много веће и далеко озбиљније.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 07. дец 2008, 21:29) - anonymous [нерегистровани]

Bezanje od kuce

Na pitanja zasto deca beze od svojih domova,odgovor se cesto krije u ponasanju roditelja,ali i u neprihvatanju sopstvenog deteta kao onakvog kakvo ustvari jeste.Nijedan problem nije nastao tek onako...Pa cak ni sama zelja da se napusti dom,na putu ka laksoj zaradi,slobodnijem onasanju i svim onim stvarima gde u sustini nema kontrole. Iz jedne istinite price,tvrdim da neka deca koja beze,u sustini traze paznju roditelja,i ceznu za njihovom brigom...Naravno,sve to ona nece pokazati u tim momentima,ali nakon nekog vremena,zacudice te se ako vam dete kaze kako vam nikad nece oprostiti sto mu na vreme niste pomogli,i vratili ga kuci,tj. kada se stvari otrgnu kontroli...Ali motivi za bezanje su krajnje raznovrsni,pa se ovakve stvari ne mogu generalizovati.U svakom slucaju,dajte sve od sebe i pomognite svom detetu u svakoj fazi njegovog zivota.Ko ce,ako vi necete...?