Од Солунског фронта до Сајма аутомобила

На Сајму аутомобила и најстарији и најскупљи олдтајмер, камион са Солунског фронта! Иако не заокупља пажњу посетилаца као други аутомобили, реч је о правом благу, којим се служила српска војска при пробијању Солунског фронта.

Подаци говоре да је тада ово чудо технике придодато српској војсци на Солунском фронту као помоћ америчке владе напорима наше војске да што пре пробијемо јужни фронт који ће отворити пут победе савезничкој алијанси у Првом светском рату.

За то је најзаслужнији амерички генерал Џон Першинг, који је тада био задужен за безбедност дуж америчко-мексичке границе. Он је потписао наредбу да се 10 војних камиона „пакард модел е“, отпреми у Француску, а потом српским снагама на Солунском фронту.

После завршетка Великог рата, један од тих камиона, иначе произведен 1913. године, доспео је до Лапова, „преживео“ и Други светски рат, а онда завршио у блату сеоске шуме.

Кроз маску са „пакардове“ предње стране годинама је расло дрво онда је поцела рестаурација која је трајала 11 година да би коначно овај див добио нову младост, али и нову цену са којом не може да се похвали ниједан аутомобил на изложби у Београду.

„Имајући у виду време које је утрошено и оно шта је све прошао све овај 'пакард' да би овде дошао како је рестауриран његова вредност се сада креће око 500 000 евра“, каже Ненад Ђурић из „Одлтајмер клуба Београд“.

Око 40 наших суграђана има велику страст за олдтајмерима. Они поседују 120 веома ретких и скупих аутомобила. Сваки има занимљиву причу. На пример ту је „кадилак“ из педесетих година прошлог века, прешао је само 40.000 километара и никада није фарбан.

Држава нема слуха за ентузијасте. Требало би барем смањити цену регистрације, која је у нашем окружењу и до десет пута нижа него код нас.

„Овај 'форд' из 1928. године најстарији је регистровани аутомобил у Србији и прошао је све техничке прегледе има чак и регистрациону налепницу“, истакао је Ђорђе Ердељановић.

После 75 година прозводње аутомобила и 52 године одржавања салона аутомобила у Србији требало би да добијемо технички музеј у којем бисмо показали оно о чему други могу да сањају.

број коментара 0 Пошаљи коментар